Kako početi priču o telefonu prema kojem osećam određenu odbojnost? Nokia kao Nokia mi i nije toliko antipatična koliko su mi antipatični "komunikatori" bez obzira na proizvođača i operativni sistem. Smatram da telefon kome će dve trećine površine da zauzme tastatura, nije nešto što je praktično i upotrebljivo, pa čak i za one koji uspeju da ispucaju dve hiljade poruka mesečno. Ja toliko nisam otkucao za ovih deset i više godina koliko imam mobilni telefon.

Predstavljam vam Asha 302, pripadnika/cu Nokijine serije komunikatora (messenger). Kao i svaki Nokijin telefon i ovaj je dopadljivog dizajna. Upakovan u kvalitetnu plastiku i oivičen nerđajućim čelikom, podseća na modele od pre desetak godine koje jednostavno nisi mogao uništiti. Ovaj telefon odiše čvrstinom i u ruci deluje više nego kompaktno. Skoro kao da je napravljen iz jednog komada čelika. I to nerđajućeg.




"Stainless steel elegance combined with precision crafting and design. Pick it up, you’ll never put it down."

Sa dimenzijama 115,2x58,9x13,5mm ne odskače previše od telefona iste namene. Ono što je meni malo zasmetalo je debljina. Naime, 13,5mm deluje i deblje nego što jeste s obzirom na ostale dimenzije telefona. Težina od 106gr je u okvirima proseka i daje vam osećaj da nešto imate u ruci. Telefon ne treba da bude ni pretežak ali ni suviše lagan. Aparat dolazi u pet boja: crna, bela, plava, bordo i zlatna. Meni je dopao šaka crni, možda i najlepši. Svi su oivičeni metalnim ramom koji doprinosi elegantnom izgledu. Sam telefon izgledom ne odskače mnogo od drugih, mikrofon je sa donje strane, sa leve mesto za mikroSD karticu, sa desne mesto za privezak i sa gornje su otvori za punjač, slušalice i mikro USB. Poklopac kartice sa gornje strane je malo izbočen i u određenoj meri kvari spoljni izgled pošto je i jedina izbočina na telefonu. Na poleđini se nalazi kamera od 3,2mpx, zvučnik i aluminijumski poklopac baterije koji ujedno služi i kao antena. Baterija je li-ion od 1320mAh i sasvim zadovoljava potrošače na ovom telefonu. Lice telefona prekriva puna qwerty hardverska tastatura sa navigacijskim tasterima. Ono malo mesta što je ostalo je rezervisano za ekran od 2,4 inča i zvučnik. I naziv Nokia.



Ovo su specifikacije:

• dimenzije 115,2x58,9x13,5mm,
• težina 106gr,
• ekran TFT QVGA 2,4" 167ppi 320x240px 256k boja,
• wi-fi,
• hsdpa,
• bluetooth,
• USB izlaz,
• kamera samo pozadi 3,15mpx 2048x1536 video VGA@15fps, QVGA@30fps,
• cpu 1ghz ARM11,
• memorija 100mb storage, 256mb rom, 128mb ram,
• baterija 1320mAh.

Iz svega nabrojanog se vidi da ekran i nije nešto vredno hvale. Sa druge strane, koncepcija i namena ovog telefona ne zahtevaju više. Ipak, gustina piksela od 167 tačkica po inču smatram da je malo. Ako uporedimo sa Nokia E6, videćemo da on ima čak 325ppi uz neznatno veći ekran, vidimo koliko je to u stvari malo. Jeste, E6 ima ekran osetljiv na dodir, ali to je druga priča. Količina boja se može i prihvatiti pošto i nema smisla za više u odnosu na veličinu ekrana. Ugao vidljivosti je pristojan ako uopšte uočite ekran pored ovolike tastature. Podešavanje osvetljenja ne postoji.

Rekao sam da su tasteri dominantni na ovom telefonu. Tu je puna qwerty tastatura u četiri reda. Tasteri su blago ispupčeni i imaju "osećaj" pritiskanja. Centralni imaju i ulogu brojčanika. Duplu funkciju ima još nekoliko tastera za wlan, bluetooth i slično. Iznad su navigacijski tasteri sa d-padom i tasterima za poruke i imenik. Ovi se mogu mapirati po želji. Ono što je interesantno je pozadinsko osvetljenje. Skoro da se može koristiti kao lampa u mraku. S obzirom da ovaj aparat nema volume taster sa strane, za kontrolu zvuka se koristi d-pad.




Što se konekcije tiče, Nokia nije škrtarila. Tu su Wi-Fi, HSDPA, Bluetooth i USB načini povezivanja. Nokija i dalje tera po svome i koristi punjače kakve je upotrebljavala pre sto godina sa 2-milimetarskim džekom, što znači da USB kabl nećete naći u kutiji. To je nešto što ćete naći još samo kod Nokie. Pored punjača, može se puniti i preko USB kabla, ako ga dokupite. Wireless antena je prilično jaka i sa popriličnim dometom ali wi-fi hotspot zaboravite,

Slike su solidne ali sa podosta šuma u uslovima smanjenog osvetljenja. Usled nedostatka blica u mraku ćete dobiti... mračnu sliku. Kod fotkanja možete koristiti i nekoliko standardnih efekata. Zumiranje naravno samo upropašćava sliku. Video snima u 3gp formatu. S obzirom da je ekran u startu "lendskejp" orijentisan slike naprosto leže. Galerija je podeljena u grid, a tu je i osnovni editor sa par funkcija. Zahvaljujući procesoru od 1ghz zumiranje i prepravka fotki teku glatko. Fotke se mogu organizovati u albume a može se napraviti i slajdšou. Zapanjujuće, ali 302-ka je pokrenula čak i divx (mp4 spot) video klip što nisam očekivao. Hardveru svaka čast. Svu multimediju možete spakovati na mikroSD karticu koja dolazi uz aparat i koju možete vaditi i vraćati po potrebi bez gašenja telefona.

Telefon pokreće S40 verzija Simbijana a na ekranu ćete prepoznati ikonice kakve se nalaze na aparatima koje pokreće Belle. Početni ekran je podeljen na tri celine. Na vrhu su socijalne mreže, u sredini je polje sa najdražim kontaktima gde se pojavljuju i slike istih i na kraju polje sa prečicama. Meni može imati grid izgled ili izlistan u red. Od multitaskinga nema ništa. I ne treba da nas čudi mesto gde je Nokia sada. Pri unosu teksta do izražaja dolazi tastatura a kuckanje ne umara uopšte. Čak naprotiv, na mene koji nisam navikao na ovakve telefone, je ostavilo veoma povoljan utisak. Korišćenje poruka je donekle automatizovano u smislu da ako otvorite sms poruku i ubacite sliku, telefon će je odmah pretvoriti u mms. Tu su WhatsApp aplikacija, mejl (pop3, smtp, imap4), idr. Za bilo kakvo ozbiljnije igranje na ovom telefonu zaboravite, pošto gpu nema, a koji S40 i ne podržava. Jedna od mana je i konstantno zapitkivanje, da li ste sigurni da hoćete da uradite ovo ili ono. To je nešto što prilikom sveže instalacije windowsa prvo isključujem.

Šta reći o zvuku? Zvučnik je kao i kod svih Nokia glasan. Teško da ga nećete čuti kada zazvoni. Slušalice su prosečne i pri odvrnutim volume do kraja prave određene smetnje. Ako ćete ovaj telefon koristiti kao muzički plejer, treba da znate da proizvođač tvrdi da će baterija izgurati do 50 sati slušanja muzike.

Za surfovanje netom tu je Nokijin pregledač koji koristi server-side kompresiju što automatski znači brže učitavanje stranica i manju potrošnju megabajta sa mreže, što u zavisnosti od paketa i provajdera može mnogo da znači. Tu je i brojač koji broji količinu preuzetih podataka tako da se može imati predstava o utrošenim megabajtima. Prikaz stranica je manje-više ok. Za socijalne mreže postoje aplikacije.




Nokia Asha 302 je punokrvni naslednik modela C3 i na korak je do Ashe 303. Ako za neki komunikator mogu da kažem da je lep, onda je to ovaj. Po funkcionalnosti ne zaostaje za konkurencijom, čak naprotiv. Ali zato limiti Simbijana su nešto preko čega 302-ka ne može preći. Ono što nudi Android na HTC ChaCha, Motorola Fire ili Galaxy Y Pro, Nokia na Simbijanu ne može. Sa druge strane Nokia nudi povoljniji telefon sa mnogo većom autonomijom. Ako vam treba telefon da koristite njegove osnovne funkcije, proverite socijalne statuse, mejl i pri tom otkucate veći broj poruka, onda sa ovim telefonom nećete pogrešiti. Ionako se pun sjaj Androida vidi tek na velikom ekranu.