U ponudi kod jednog od naših operatera se pojavio nov model Samsunga sa dobro poznatim nazivom i dodatkom "plus" na kraju. Na prvu loptu odaje utisak već viđenog aparata. Aparata koji smo već videli negde... negde... Ali gde?

Za mene Samsung predstavlja firmu koja kupcima daje baš ono što im treba ali ovog puta ne mogu da im oprostim što su u staru foliju upakovali staru čokoladu. Dakle, šta je to plus na telefonu koji je star sada već dve godine? Dve godine za IT uređaj znače mnogo.



U pitanju je telefon sa Super Amoled ekranom dijagonale od 4,3" i rezolucije WVGA od 480x800. Gustina piksela je 217ppi. Procesor je Broadcom BC28155 sa dva jezgra koja kucaju na 1,2ghz. Sa čak(!?) 8gb memorije. Skoro da im se može oprostiti što pristup sd kartici koči baterija. To ako ne znamo da je S2 imao modele sa 16 i 32 gb. Da bi deja vu bio potpun tu je kamera od 8mpx, v3,0 bluetooth, GPS, bla-bla-bla... i NFC čip. Ček, njega nije bilo u S2. Još kada bi neko znao da mu nađe realnu upotebu u ovoj od Boga zaboravljenoj zemlji. Da dodam da na kutiji pored slike aparata, Samsungovog loga i naziva uređaja koa glavni prodajni adut stoji NFC logo kao nešto veoma bitno zbog čega ovaj uređaj teba kupiti. O NFC-u i njegovoj upotrebi ovaj put neću. Nije da ovaj vid povezivanja kudim niti hvalim, već je malo bezveze stari uređaj nuditi kao nešto novo samo zbog ovog čipa.

Što se samog uređaja tiče, Samsung nije ništa prepustio slučaju. Završna obrada je vrhunska. Telefon je verna kopija S2 koji i posle dve godine i dalje izgleda dovoljno elegantno i IN. S2 Plus se spolja ne razlikuje puno osim što je neprimetno teži. Sa druge strane u poređenju sa drugim telefonima (recimo Smart HD), S2 Plus deluje lagan kao perce. Dosta tanji i elegantniji, skoro da izgubite osećaj da nešto imate u ruci.



Ako prekrijemo logo Samsunga i sagledamo telefon kao telefon, može se reći da je to dobro parče hardvera. Fotke su dobre i čiste, što i ne čudi s obzirom da je kamera ista kao ona u S2. Ekran je priča za sebe i o njemu ne treba trošiti reči ali gustina piksela na ovom telefonu je nešto što ni Super Amoled ne može sakriti. Broadcom čipset ne nudi onoliko koliko i originalni Exynos u S2 dok smanjenje memorije za duplo u kombinaciji sa novom verzijom Androida govori samo za sebe. Da napomenem da postoje nadogradnje za S2 na JB na mnogim marketima. Pa vi vidite da li se isplati tražiti nov S2 koji još može da se nađe ili za skoro iste pare uzeti ovaj model.

Plus je skoro duplo skuplji od Samsung S Advance-a ali nije bolji tek za možda 10%. Zatim, isto važi i u poređenju sa HTC Desire X. Sa HTC One S ili Sony Experia S ne smem ni da ga uporedim. U prevodu, nema ništa što će da opravda onaj Plus u nazivu osim možda cene.

Da, ovo je pljunuta kopija starog S2. Jeste sa modernijim čipom (ali kilavijim), NFC čipom, dosta sitnih unapređenja, ali ipak kopija. Po meni jedino istinsko unapređenje je Jellie Bean (v4.1.2). Sve ostalo u ovom trenutku ne spada u nešto što bismo mogli nazvati "bang for buck" Samsunga. Pre otimanje delova tržišta uređajem koji je do juče bio nedostupan za mnoge. Sada kada se pojavio S4 ovaj Plus pada u prosečnu grupu telefona sa cenom koja je van proseka.

Ah, da. Moraćete dokupiti i memorijsku SD karticu ako vam treba pošto je nećete naći u kutiji od telefona.