Telenor Smart Pro (aka Alcatel OT-991)
Verujem da ste svi već upućeni u Telenorovu ponudu telefona. U moru
aparata primećuju se telefoni sa nazivom Telenor. Naravno, Telenor nema
svoju fabriku telefona (još uvek) već brendira telefone drugih
proizvođača. Ovog puta biće reči o Telenoru Smart Pro, inače aparatu
koji je potpisao Alcatel i dao mu oznaku OT-991 (one touch).
Kao i drugi brendirani modeli Telenora tako i ovaj nema na sebi ništa
što bi ga vezivalo sa originalnim proizvođačem. Tu je logo Telenora i
ništa više. Zato unutra na nalepnici ispod baterije piše šta je on
zapravo kao i u slučaju Smart HD modela.
Šta kažu specifikacije?
-ekran 4", 320x480px, 256k boja, 144ppi...
-cpu 800mhz jedno jezgro MediaTek MT6573, ARMv6
-gpu PowerVR SGX531
-256 MB RAM, 150 MB storage, microSD up to 32
-OS Android 2.3.6 Gingerbread
-kamera 5 megapixels, LED flash, geo-tagging
-baterija 1500mAh...
-dimenzije 122x68x10,8mm
-težina 131,3g
U pakovanju se nalazi klasika. Slušalice, punjač sa USB kablom, uputstvo...
Aparat koji je došao do mene je bele boje sa sjajnim hromiranim
(bojenim?) ramom. Na prvi pogled ta belina mu daje neki ajfonoliki
izgled. Deluje nekako robustno ali sa 10,8mm debljine čak je i tanji od
kankurencije. Telefoni sličnih karfakteristika i cenovnog ranga su
neretko preko 11mm debeli. Odnos dijagonala je takav da deluje malo širi
nego konkurentni aparati.
Spolja gledano, telefon ima klasičan izgled sa malo više zaobljenim
ivicama nego što je to danas neki trend. Prednjom stranom dominira ekran
od 4 inča, ispod njega 4 android tastera i mikrofon, iznad senzor
blizine, zvučnik, led dioda i kamera. Sa leve strane telefona nema
ništa, sa gornje taster za paljenje i 3,5mm audio izlaz, sa desne taster
za pojačavanje i ispod aparata USB ulaz. Na poleđini su zvučnik, blic i
kamera od 3,15mpx. Tu je i misteriozna malena rupica kao i na Smart Pro HD.
Robustnom izgledu ovog aparata doprinosi i utisak sveobuhvatne
čvrstine. Nesporno kvalitetne izrade, sa preciznim spojevima telefon ni
na jednom mestu ne krcka, ne uvija se i generalno ostavlja utisak
pouzdanosti, kao nekad Nokiini telefoni. Metalna (ili pvc bojena?)
lajsna koja prati obod telefona, prati blage zakrivljenosti sa gornje i
donje strane telefona i sa strane gledano izgleda efektno. Poklopac
baterije je rapav i sam aparat lepo i sugrno leži u ruci. Poklopac se
lako uklanja i vraća a ispod njega je mesto za sim karticu, mikro SD i
bateriju od 1500mAh. Postoji i D varijanta Alkatelovog modela sa mestom
za drugu sim karticu ali o tome neću pisati jer je ovde reč o Telnorovom
brendiranom telefonu.
Prvo što upada u oči pri paljenju telefona je ekran impozantne veličine
za ovaj cenovni rang. Ovaj aparat možemo porediti sa Galaxy Mini 2, LG
Optimus L3 E400, Huawei Ascend Y200, Samsung Galaxy Ace S5830, Sony
Xperia tipo... a ni jedan od ovih nema ekran ni blizu 4 inča. Ovoliki
ekran imaju tek telefoni koji su stepenik iznad. A kakav je to ekran? U
pitanju je TFT kapacitivni HVGA ekran od pomenutih 4 inča sa rezolucijom
od 320x480 piksela što u prevodu znači da ima gustinu od 144ppi (pixel
per inch - piksela po inču). U prevodu, veliki ekran a malo tačkica koje
čine sliku ujedno znači i loš i tačkast video prikaz. U radu se to
toliko i ne primećuje ali video klipovi i slike pokazuju sve nedostatke
ovog ekrana. Pored toga ugao vidljivosti je veoma, veoma loš.
Ako je ekran takav kakav je, šta reći za ostatak hardvera? CPU na 800mhz
sasvim pristojno nosi 2.3.6 verziju Androida a naznaka na nadogradnju
na ICS nema ni u promilima. Memorije ima 150mb što u prevodu znači da je
mali broj aplikacija koje se mogu instalirati. Telenor je u startu
ubacio APS2SD aplikaciju koja u mnogome pomaže da se napravi mesta, ali ne mogu se
sve aplikacije premestiti. Rezervna varijanta je mikro SD kartica do
32gb prostora.
GPU je PowerVR SGX531 i u kombinaciji sa CPU i memorijom nije platforma
na kojoj ćemo se naigrati ali zato surf internetom, reprodukcija
muzike, slika i videa radi besprekorno. Butovanje je oko 60 sekundi a
gašenje do 5 i nije toliko loše.
Ostatak hardvera je standardan. Tu je GPS, bluetooth, wi-fi, fm radio sa
rds,kompas... Mrežno HSDPA radi na 7,2mbps ako je to bitno, danas je
standard 14,4mbps.
Redom OT-991, Wildfire, OT-995 slikano u razmaku od par sekundi u sobi sa prirodnim svetlom. Ot-991 nije upalio blic.
Kada smo kod kamere, senzor je 3,15mpx i daje slike veličine 2048x1536px
ali realno slike su poprilično pune šuma. Tu je i blic za noćne fotke
ali tek tu ima snega za lopatu. Opcije su standardne, detekcija osmeha,
slaganje fotki za panoramu,geo-tagging, digitalni zum do 8x ali
autofokusa nema. Prednja vga kamera za skype, a ko ga ne koristi neće
primetiti ni da postoji.
Baterija od 1500mAh je, rekao bih dovoljna za ovaj telefon tim pre što
ga proizvođač očigledno i nije namenio za pokretanje aplikacija (čitaj
igara) koje su veliki potrošači. U svakodnevnom radu, dakle
telefoniranje od nekih 15-tak minuta dnevno i umeren surf netom,
baterija izgura dva eventualno tri dana. I ovo je prosek.
Sa kojim telefonom ga uporediti? Od onih koje sam nabrojao, rekao bih da
je bolji. Možda bi pre bilo ispravno poređenje sa Ascend G300. G300 ima
kvalitetniji IPS LCD diplej sa boljom rezolucijom, sa više memorije,
jačim hardverom i mogućom nadogradnjom na ICS. Ali je zato i skuplji
taman za toliko.
Mana ima milion. Isti taj ekran, lošu rezoluciju bih nekako i progutao ali ugao vidljivosti ne. Pored toga vidljivost je loša i na direktnom sunčevom svetlu. Zatim loše fotke, odsustvo autofokusa, adobe fleša... i da ne nabrajam. Na netu se mogu naći žalbe da se telefon sam restartuje ali ja to nisam primetio.
Okorelom giku ovaj telefon ne bi trebalo gurati pod nos, ali zato je dušu dao za onog (pre bih rekao onu) kome treba Android mašina za socijalne mreže i telefon za ćaskanje sa prijateljicama. Zato prednost i dajem modelu u beloj boji.