Svi vezujemo Mozilu za njen pregledač Firefox koji je pre pojave Hroma bio jedini vredan pažnje. Danas neću pisati o Vatrenoj Lisici već o novom operativnom sistemu za mobilne uređaje koji stižu iz iste kuhinje.

Reći ćete "Ha, pa da nisu malo zakasnili? Android i IOs drže sve što je vredno pažnje." To i jeste tačno. Kada bacimo pogled na mogućnosti, udeo u tržištu i dugoročne strategije, vidimo da Windows, Simbian i dr. poprilično kaskaju. Rekao bih da tumaraju bez ideja i vizije kako sustići pomenuti dvojac. Zato se sa pravom postavlja pitanje može li Mozila da uradi bilo šta više od pokušaja.



Odgovor se krije u samom operativnom sistemu. Rani naziv projekta je bio Boot To Gecko (B2G) ali je kasnije preimenovan u Firefox OS. Naime, sam operativni sistem se sastoji iz tri celine (lejera), a to su Gonk, Gecko i Gaia.

Gonk se sastoji iz Linux kernela (isto kao i Android) i Hardware Abstraction Layera (HAL). HAL je set rutina koji daje softveru direktnu kontrolu nad hardverom. Kernel i nekoliko HAL biblioteka su projekti otvorenog koda. Neke delove HAL-a koristi i Android (gps, kamera...). Sam Gonk počiva na veoma uprošćenoj verziji Linuksa.

Gecko je motor koji je poznat kao pokretač Mozilinog web pregledača i važi za veoma fleksibilan motor. Mozila ga je upotrebila i kao pokretača svog operativnog sistema. Gecko je slobodan i program otvorenog koda i kao takav se koristi u mnogim drugim aplikacijama. S obzirom da je pisan u C++ programskom jeziku, može se naći i na raznim operativnim sistemima od Linuksa, preko Mac OS-a do Windowsa. Pored toga, u određenim delovima se nalazi i u OS X i Android-u. S obzirom da Mozila radi na njegovom razvoju logično da je u njega ubacila podršku i interfejs za, recimo telefoniranje ili framebuffer (mogućnost da isporuči video iz memorije do displeja). To u verzijama za druge OS nema.

Gaia je korisnički interfejs (UI) i kontroliše sve što je iscrtano na ekranu. Gaia je u potpunosti napisana u HTML, CSS i JavaScript. Tu i jeste Mozilin adut.



Zamislite da možete da zavirite u kod, recimo windowsa i promenom vrednosti par atributa promenite izgled samom OS-u onako kako vi hoćete. To uz razne vidžete i dublja čačkanja i jeste moguće. Kod Firefox OS-a to može da uradi svako vičan radu sa "web" programskim jezicima. U videu iznad ThePaulrouget je pokazao kako se menjanjem radijusa ikonicama menja kompletan izgled. Svako ko ima bar malo iskustva sa css-om shvatiće o čemu se radi. S obzirom na to da već postoji armija developera, uz odgovarajuće API-je, broj aplikacija za Firefox OS skočiće vrtoglavom brzinom. Tu Mozila vidi svoju šansu, a ona je svakako realna.

U ovom trenutku ako posedujete neki od telefona kao što su Galaxy II, Nexus S, Optimus L5... možete preuzeti B2G ROM sa GitHub-a. Ne očekujte da sve teče glatko, ali možete steći uvid u ono što Mozila u ovom trenutku ima. Pored instaliranja na "pravi" telefon, možete ga instalirati i na vaš računar i to kao add-on Mozilinog pregledača. Ovo je link . Mozila je postavila i Firefox OS developers page sa kompletnom dokumentacijom, očigledno u želji da svoj projekat približi što većem broju potencialnih developera. A kao što sam rekao, potencijalni developer je svako ko zna da radi u HTML, CSS I JavaScript. Sa OS simulatorom u okviru web pregledača, Mozila je otvorila vrata developerima da već sada imaju prostor za razvoj i eksperimentisanje sa aplikacijama za Firefox OS.

Šta kažu proizvođači mobilnih uređaja? Mozila je po svoj prilici nagovorila kineske proizvođače ZTE i TCL da izbace uređaje sa svojim operativnim sistemom. Portparol ZTE David Dai Shou je nagovestio takvu mogućnost (link i link) u svom izlaganju o ambicijama ZTE. Ne treba zaboraviti da je ZTE četvrti proizvođač mobilnih uređaja u svetu.


 
Na slici je telefon za testiranja. Pominje se uređaj sa 480x800 ekranom, kamerom od 5mp, mikro USB i procesorom od 1,5ghz. Nema podataka o broju jezgara.
Od provajdera se pominju Nemački Telekom, Etilsat, Italijanski Telekom... i nama svakako zanimljivi Telenor. Izlazak na tržište je najavljen za početak 2013. u Brazilu. Zašto baš Brazil? Mozila je izvršila opsežnu analizu tržišta, između ostalih, ponajviše brazilskog. Njen cilj je pridobijanje tržišta zemalja u razvoju a Brazil je ogromna zemlja sa tržištem punim potencijala. Tu i mi možemo očekivati svoju šansu u smislu da uređaje sa mozilinim os-om vidimo kod naših provajdera uz pristupačne cene.





A kako izgleda samo korišćenje Firefox OS-a? Lock ekran liči na Androidov ali tu se i nema šta novo izmisliti. Razlika je što nam daje mogućnost da otključamo telefon ili da pokrenemo kameru. Da li je praktično ili nije, tek toga nema ni u jednom OS-u za mobilne uređaje. Od linije sa dugmadima koje smo videli kod, recimo Androida, tu je samo jedno Home dugme. Aplikacija za kontakte već sada omogućava da šaljemo lažne poruke lažnim brojevima. Desnim klikom na simulator se dolazi do menija za promenu pozadine sa slikama iz telefona, galerije ili pokretanjem kamere. Po otključavanju telefona dolazimo do home skrina a skrolovanjem levo/desno otvaramo još stranica sa ikonicama aplikacija. Na početnom ekranu stoje u redu, dialer, poruke, kontakti i Firefox pregledač. Kamera, naravno ne radi već otvara Galeriju sa svim slikama koje imate u document and settings folderu. Tu su radio, Mozilla Marketplace, maps... Mape rade na kompjuteru i koriste ISP i samim tim nije baš precizna. Inače podatke za mape je uradila Nokia (!?).

"Consumers who use devices powered by Firefox OS won’t be locked into one specific platform giving them more choice, flexibility and freedom. With Firefox OS, the Web is the platform."


Na Marketu su aplikacije poput Twittera koje rade, ali ione poput Thesaurus koje ne rade. Za sada aplikacija ima poprilično s obzirom da je OS u povoju i da još ne postoji adekvatan uređaj. Tu je settings sa dosta toga i veoma podseća na ona kod Androida. Takođe i notification bar deluje kao preslikan. Od podešavanja nisam uspeo da pokrenem wi-fi, gps (naravno), bluetoth... Tu su i dva polja od kojih jedno ima nešto nalik na search bar. U settings postoje podešavanja o raznim stvarima, slično android uređajima. Meni je uredno očitao slobodan prostor na c particiji kao Media Storage. Tu je i Do Not Track koji služi da ne dozvoli web sajtovima i aplikacijama praćenje vaših navika, ali pamti kolačiće i sačuvane lozinke. Dosta toga je preuzeto sa Firefox pregledača za mobilne uređaje. Slaganje slojeva (layers) sadržaja je podignuto na stepenik više.



Šta reći o ovom novom operativnom sistemu? Iako još uvek u alfa fazi, Firefox OS pokazuje svoj potencijal. Mozila nam je ovim add-onom dala prostora za razmišljanje i mogućnost da probamo novi način razmišljanja. Novu filozofiju korišćenja, različitu u određenoj meri od rešenja na koja smo navikli. Web developeri su dobili novo polje za dokazivanje i eksperimentisanje. Sa ovakvim pristupom, Firefox OS i nema konkurenciju.

And for me... I can't wait.