Obično na blogu pišem o raznim stvarima vezanim za IT. Dočepam se nekog uređaja i opišem ga onako, prostim rečima. Da bi običan čovek mogao to da razume. Ukratko, pisao sam o programima, uređajima, ali retko o ljudima. A ljudi čine ovaj svet lepim. Nekad i ružnim.

Prijatelje koje stekneš u detinjstvu ostaju za ceo život. Ovaj put neću pisati o njima, smatram da nije mesto za to. Pisaću o prijateljima koje steknemo preko interneta. Tačnije o jednom prijatelju.

Trenutke slobodnog vremena sam provodio uz World of Worldplanes. Još iz zatvorene bete kada sam dobio ključeve na forumu Sveta Kompjutera. Za protekle četiri godine sam igrajući online upoznao razne ljude iz raznih krajeva, raznih životnih opredeljenja, razne starosne dobi, raznih naravi... Nismo isti, jbg.

M.M. sam upoznao pre nekoliko godina, a kako je vreme prolazilo smo uz komunikaciju na team speak-u dodali i razgovore telefonom. Na neki način upoznali dosta dobro. Koliko se to uopšte može reći za nekog koga nikada nisi video lično. Nisi stisnuo ruku. Nisi popio piće... Ali i bez toga "brale" je bio dečko na mestu. Prijalo mi je vreme provedeno sa njim, u igri, viber chat-u, telefonskom razgovoru. Bio je izrazito vedar, nasmejan, uvek spreman na šalu, čak i na svoj račun.

Na team speak-u smo se često smejali njegovom "krcanju" Spitom i "omlaćivanju" Iljušinom. Kasnije kada je uz samo njemu svojstvenu sreću došao do "Šjongjanga", nastavio je da krca sa njim. Često ljut ako bi mu u klanskim bilo onemogućeno da koristi baš tog kineza.

Njegove poruke su bile izvor smeha. Često je mašio slova i bila je prava umetnost rastumačiti šta je hteo da kaže. I obično bi razgovor počinjao sa "eee". To je bilo i pozdrav, i dobar dan, i kako si, i šta radiš... Sve je bilo "eee". U razgovoru si bio "brale". Ni deki, ni ovo, ni ono, samo brale. Tako da sam i ja njega zvao brale. Što je najluđe, počeo sam da ljude u okruženju oslovljavam sa brale.

Elem, M.M. je doživeo tešku povredu. Tu bitku na žalost nije uspeo da dobije. Odleteo je u flight sa anđelima. Da nastavi da krca.

Nama je ostalo da ga večno čuvamo u našim srcima i našim mislima. I da ga pominjemo. Da bi i dalje bio tu uz nas. Da ga čuvamo u lepim uspomenama, jer on je to zaslužio. Da nastavimo da krcamo i omlaćujemo. M.M. mora da nastavi da živi kroz nas. Toliko možemo da učinimo za njega.

Meni je ostao žal što ga više nema. Što nisam skoknuo tih stotinak kilometara do njega. Ali sam ujedno i srećan što sam ga poznavao. Što sam mogao da se nazovem njegovim prijateljem. Ostao mi je dužan flight baš to prokleto veče. Da je ostao, možda ja sada ne bih pisao ovo. Možda.

Muruze, brale, nedostajaćeš mi. Čisto ti nebo želim.

---------------------------------------

Lord of thunderhead and sky
Who place in man the will to fly
Who taught his hand speed, skill and grace
To soar beyond man's dwelling place
You shared with him the Eagle's view
The right to soar, as Eagles do
The right to call the clouds his home
And grateful, through your heavens roam
May all assembled here tonight
And all who love the thrill of flight
Recall with twofold gratitude
Your gift of Wings, Your gift of Food.

— Father John MacGillivary