Home Area Network - Postavljanje Kućne Mreže
U prethodnim tekstovima
smo se bavili "suvom građom" a sada idemo na praktičan deo. Dakle, imamo
recimo kuću na sprat. Hoćemo da postavimo mrežu po kući u kojoj ćemo
deliti i internet. Hoćemo da celu kuću pokrijemo bežičnim signalom da ne
razvlačimo kablove a i da bi sa prenosnim uređajima mogli da se
povežemo svuda. Podrazumeva se da imamo neki vid broadband interneta
(adsl, kabl, wireless...).
Prvo nam treba ruter. Već sam napominjao da nam treba n ruter. Dakle ruter koji podržava 802.11n standard. U obzir može da dođe i 802.11ac ali kao tehnologija još nedovoljno nova i raprostranjena bolje se držati n standarda. AC ruter će imati svoj pun potencijal samo sa uređajima koji su ac kompatibilni. Ako imate wireless karticu na svom laptopu n standarda i ruter ac standarda, ruter će raditi u n modu. Naravno, ako ste upravo kupili nov računar, novu wireless karticu, ili je na vašem novom laptopu wireless ac standarda onda je bolje kupiti i ruter ac standarda. Treba napomenuti da n koristi i 2,4GHz i 5GHz opseg dok ac samo 5GHz.
FTP kabl od adsl/kablovskog/wireless interneta priključujemo na ruter. Sledeće je da ruter konfigurišemo. Potrebno ga je FTP kablom povezati sa računarom i upaliti. Po potrebi i u zavisnosti koji OS je na računaru eventualno ubaciti disk sa drajverima i instalirati ih. Preko web pregledača pristupamo konzoli rutera tako što u url kucamo IP adresu dobijenu od proizvođača. Najčešće je to 192.168.1.1 dok su administratorski nalog i lozinka najčešće "admin" ali potrebno je prelistati uputstvo rutera pošto kod nekih modela lozinka može biti i "password". Ove postavke su fabričke i naravno da se mogu promeniti. U nekim slučajevima je potrebno podesiti TCP verziju protokola. Na win7 to rešavamo tako što idemo control panel->network and internet->network and sharing center. Sa leve strane imamo Change adapter settings pa desni klik na Local Area Connection i idete na properties. Ovde se podrazumeva da ste sa ruterom povezani kablom u suprotnom ćete imati mali x i poruku da kabl nije povezan. Izaberete Internet Protocol Version 4(TCP/IPv4) i opet na properties. Izaberite opciju Use the Following IP Address. Na win7/win8 je čekirano Obtain an IP address automatically. Unesite sve parametre koje ste dobili uz vaš ruter. Dakle: IP address, subnet mask, default gateway i preferred DNS server.
Napomena: možete ostaviti ove opcije i na automatici ali moje je mišljenje da je ručno podešavanje sigurnije.
Snimite promene i otvorite internet pregledač.
Kucamo u url IP adresu i logujemo se da bi podigli konzolu. Naš sledeći cilj je da podesimo sigurnost i IP adrese. Moram osigurati našu kućnu mrežu od neželjenog upada i korišćenja. Bez sigurnosnih mera svako može pristupiti vašoj mreži i koristiti vaš internet saobraćaj ili pristupiti vašim uređajima i podacima na njima. Uz odgovarajuću opremu (antena prevashodno) moguće je uhvatiti signal rutera par kilometara udaljen. A u gusto naseljenim mestima dovoljno je da proverite na vašem telefonu koliko je uhvatio wi-fi signala i koliko je njih otključano. Očigledno svest o sigurnosti na mreži u ovoj zemlji nije dovoljno visoka. Dakle, šifra na vašu wi-fi mrežu pod OBAVEZNO. IP adresiranje je bitno da se podesi da bi vaši uređaji mogli da komuniciraju sa ruterom.
Slike i tekst se odnose na Tendin model koji sam ranije opisao ali princip je uglavnom isti za sve rutere novije generacije.
Pod sekcijom Wireless menjamo SSID ime u neko koje nama odgovara. To je ujedno i ime koje će se pojavljivati pri skeniranju dostupnih mreža. Obično je fabrički postavljeno ime samog rutera. Ovo je naročito zgodno u situacijama gde ima dosta kućnih mreža a postoji verovatnoća da neko ima isti ruter. U tom slučaju nećemo znati da li uporno pokušavamo da se povežemo sa komšijskim ruterom.
Sledeće je da da podignemo sigurnost na veći nivo. S obzirom da noviji ruteri u startu imaju podešen WPS (wi-fi protected setup), naše je da to promenimo i postavimo naše parametre. Idemo na disable wps i dobijamo polje za unos naše šifre. Za sigurnosni mod biramo između wpa/wpa2 protokola. Biramo u zavisnosti šta od naših uređaja podržava neki od ovih. Najčešće će WPA biti opcija koju ćemo postaviti. Postavljamo naš security key (šifru/frazu) i idemo na ok. Šifra treba da bude jaka (kombinacija brojki i slova) ali i smislena da je ne bismo zaboravili. Na ovaj način WPA će tražiti šifru kada neko pokuša da se konektuje na korisnički interfejs rutera ili na samu mrežu. U mom slučaju je fabrički podešeno da to budu brojevi 12345678. Baš teško za provaliti, zar ne?
Na kraju, nije loše promeniti IP adresu rutera. Recimo ovaj Tendin model ima 192.168.0.1. Na netu se vrlo lako može naći koja je fabrička IP adresa za svaki ruter ali nas ništa ne sprečava da IP promenimo u recimo 192.168.0.6.
Ostaje još da se pozabavimo sa DHCP ako želimo da našim uređajima pristupimo van naše kućne mreže ali o tom nekom drugom prilikom. Da napomenem da ako ste nešto pogrešili ili ste zaboravili šifru negde na ruteru pozadi imate malenu rupicu (1-2mm) i u njoj dugme za factory reset koje treba držati pritisnuto 10-ak sekundi. Posle resetovanja vaš ruter će biti vraćen na fabrička podešavanja i možete početi proces iz početka.
Ostaje da se povežemo na ruter preko bežične mreže koristeći security key (šifru) koji smo postavili. Na kraju idemo na control panel->network and internet->network and sharing center i desni klik na našu bežičnu konekciju pa properties. Idemo na wireless properties i pod tabom security treba da stoje security type wap ili wap2 i vaša šifra koju čekiranjem show characters možete i videti.
Da bi proverili da li je signal dovoljno jak svuda po kući ne treba vam nikakav specijalni uređaj za merenje. Najlakše je to uraditi sa nekim prenosnim uređajem, laptop, tablet, mobilni telefon... Ako imamo laptop dovoljno je da ga odnesemo u neku najudaljeniju prostoriju gde će barijeru pored udaljenosti predstavljati i zidovi i proveriti signal. Na win7 idemo na wireless ikonicu u systray-u, dole desno pored sata i idemo na desni klik open network and sharing center i tu levi klik na našu konekciju. Ako je signal dovoljno jak onda smo završili sa postavljanjem naše kućne mreže. A ako nije onda treba da razmotrimo nešto od uređaja o kojima smo pričali ili o postavljanju jače antene na ruter. Mrežni extender bi lepo završio posao.
Za proveru jačine signala može dobro da dođe i android uređaj sa nekom od aplikacija kojih na marketu ima mali milion.
I to bi što se tiče naše kućne mreže bilo to. Ranije sam već pisao kako da napravite foldere i date dozvole za deljenje fajlova u okviru kućne mreže što sada možete jednostavno dodati na ovu priču i zaokružiti je. S tim da tada nisam pričao o sigurnosti za deljene foldere što ću ispraviti u narednom periodu. Do tada stay tuned.
Prvo nam treba ruter. Već sam napominjao da nam treba n ruter. Dakle ruter koji podržava 802.11n standard. U obzir može da dođe i 802.11ac ali kao tehnologija još nedovoljno nova i raprostranjena bolje se držati n standarda. AC ruter će imati svoj pun potencijal samo sa uređajima koji su ac kompatibilni. Ako imate wireless karticu na svom laptopu n standarda i ruter ac standarda, ruter će raditi u n modu. Naravno, ako ste upravo kupili nov računar, novu wireless karticu, ili je na vašem novom laptopu wireless ac standarda onda je bolje kupiti i ruter ac standarda. Treba napomenuti da n koristi i 2,4GHz i 5GHz opseg dok ac samo 5GHz.
FTP kabl od adsl/kablovskog/wireless interneta priključujemo na ruter. Sledeće je da ruter konfigurišemo. Potrebno ga je FTP kablom povezati sa računarom i upaliti. Po potrebi i u zavisnosti koji OS je na računaru eventualno ubaciti disk sa drajverima i instalirati ih. Preko web pregledača pristupamo konzoli rutera tako što u url kucamo IP adresu dobijenu od proizvođača. Najčešće je to 192.168.1.1 dok su administratorski nalog i lozinka najčešće "admin" ali potrebno je prelistati uputstvo rutera pošto kod nekih modela lozinka može biti i "password". Ove postavke su fabričke i naravno da se mogu promeniti. U nekim slučajevima je potrebno podesiti TCP verziju protokola. Na win7 to rešavamo tako što idemo control panel->network and internet->network and sharing center. Sa leve strane imamo Change adapter settings pa desni klik na Local Area Connection i idete na properties. Ovde se podrazumeva da ste sa ruterom povezani kablom u suprotnom ćete imati mali x i poruku da kabl nije povezan. Izaberete Internet Protocol Version 4(TCP/IPv4) i opet na properties. Izaberite opciju Use the Following IP Address. Na win7/win8 je čekirano Obtain an IP address automatically. Unesite sve parametre koje ste dobili uz vaš ruter. Dakle: IP address, subnet mask, default gateway i preferred DNS server.
Napomena: možete ostaviti ove opcije i na automatici ali moje je mišljenje da je ručno podešavanje sigurnije.
Snimite promene i otvorite internet pregledač.
Kucamo u url IP adresu i logujemo se da bi podigli konzolu. Naš sledeći cilj je da podesimo sigurnost i IP adrese. Moram osigurati našu kućnu mrežu od neželjenog upada i korišćenja. Bez sigurnosnih mera svako može pristupiti vašoj mreži i koristiti vaš internet saobraćaj ili pristupiti vašim uređajima i podacima na njima. Uz odgovarajuću opremu (antena prevashodno) moguće je uhvatiti signal rutera par kilometara udaljen. A u gusto naseljenim mestima dovoljno je da proverite na vašem telefonu koliko je uhvatio wi-fi signala i koliko je njih otključano. Očigledno svest o sigurnosti na mreži u ovoj zemlji nije dovoljno visoka. Dakle, šifra na vašu wi-fi mrežu pod OBAVEZNO. IP adresiranje je bitno da se podesi da bi vaši uređaji mogli da komuniciraju sa ruterom.
Slike i tekst se odnose na Tendin model koji sam ranije opisao ali princip je uglavnom isti za sve rutere novije generacije.
Pod sekcijom Wireless menjamo SSID ime u neko koje nama odgovara. To je ujedno i ime koje će se pojavljivati pri skeniranju dostupnih mreža. Obično je fabrički postavljeno ime samog rutera. Ovo je naročito zgodno u situacijama gde ima dosta kućnih mreža a postoji verovatnoća da neko ima isti ruter. U tom slučaju nećemo znati da li uporno pokušavamo da se povežemo sa komšijskim ruterom.
Sledeće je da da podignemo sigurnost na veći nivo. S obzirom da noviji ruteri u startu imaju podešen WPS (wi-fi protected setup), naše je da to promenimo i postavimo naše parametre. Idemo na disable wps i dobijamo polje za unos naše šifre. Za sigurnosni mod biramo između wpa/wpa2 protokola. Biramo u zavisnosti šta od naših uređaja podržava neki od ovih. Najčešće će WPA biti opcija koju ćemo postaviti. Postavljamo naš security key (šifru/frazu) i idemo na ok. Šifra treba da bude jaka (kombinacija brojki i slova) ali i smislena da je ne bismo zaboravili. Na ovaj način WPA će tražiti šifru kada neko pokuša da se konektuje na korisnički interfejs rutera ili na samu mrežu. U mom slučaju je fabrički podešeno da to budu brojevi 12345678. Baš teško za provaliti, zar ne?
Na kraju, nije loše promeniti IP adresu rutera. Recimo ovaj Tendin model ima 192.168.0.1. Na netu se vrlo lako može naći koja je fabrička IP adresa za svaki ruter ali nas ništa ne sprečava da IP promenimo u recimo 192.168.0.6.
Ostaje još da se pozabavimo sa DHCP ako želimo da našim uređajima pristupimo van naše kućne mreže ali o tom nekom drugom prilikom. Da napomenem da ako ste nešto pogrešili ili ste zaboravili šifru negde na ruteru pozadi imate malenu rupicu (1-2mm) i u njoj dugme za factory reset koje treba držati pritisnuto 10-ak sekundi. Posle resetovanja vaš ruter će biti vraćen na fabrička podešavanja i možete početi proces iz početka.
Ostaje da se povežemo na ruter preko bežične mreže koristeći security key (šifru) koji smo postavili. Na kraju idemo na control panel->network and internet->network and sharing center i desni klik na našu bežičnu konekciju pa properties. Idemo na wireless properties i pod tabom security treba da stoje security type wap ili wap2 i vaša šifra koju čekiranjem show characters možete i videti.
Da bi proverili da li je signal dovoljno jak svuda po kući ne treba vam nikakav specijalni uređaj za merenje. Najlakše je to uraditi sa nekim prenosnim uređajem, laptop, tablet, mobilni telefon... Ako imamo laptop dovoljno je da ga odnesemo u neku najudaljeniju prostoriju gde će barijeru pored udaljenosti predstavljati i zidovi i proveriti signal. Na win7 idemo na wireless ikonicu u systray-u, dole desno pored sata i idemo na desni klik open network and sharing center i tu levi klik na našu konekciju. Ako je signal dovoljno jak onda smo završili sa postavljanjem naše kućne mreže. A ako nije onda treba da razmotrimo nešto od uređaja o kojima smo pričali ili o postavljanju jače antene na ruter. Mrežni extender bi lepo završio posao.
Za proveru jačine signala može dobro da dođe i android uređaj sa nekom od aplikacija kojih na marketu ima mali milion.
I to bi što se tiče naše kućne mreže bilo to. Ranije sam već pisao kako da napravite foldere i date dozvole za deljenje fajlova u okviru kućne mreže što sada možete jednostavno dodati na ovu priču i zaokružiti je. S tim da tada nisam pričao o sigurnosti za deljene foldere što ću ispraviti u narednom periodu. Do tada stay tuned.
0 Poruka/e