U prethodnom članku je bilo priče o samim uređajima, dakle o hardveru. Sada će biti reči o softveru i pojmovima vezanim za termine koji se tiču kućnog umrežavanja. Preskočio sam da kažem koju reč o serverima pa ću to odmah da ispravim.

Pod terminom server se podrazumeva softver (program) koji je sposoban da primi zahtev klijenta, obradi podatke koji su traženi i pošalje odgovor. Serveri mogu da rade na bilo kom računaru. Odomaćilo se da namenske (dedicated) računare nazivamo serverima ali serveri su zapravo programi koji rade na računaru. Ozbiljne serverske mašine mogu biti ogromne i povezane u rekove (rack) ali serverska mašina može biti i bilo koji od vaših računara kome će drugi računari pristupati u okviru mreže.

Sa hardverom sam, mislim, završio.

IP adresa (internet protocol address) je broj koji je dodeljen svakom uređaju koji se može priključiti na mrežu a koji za komunikaciju koristi Internet Protocol. Trenutno se koristi IPv4 (internet protocol version 4) sistem a adresa je definisana kao 32-bitni broj. S obzirom na porast broja uređaja usvojen je novi sistem IPv6 koji iako usvojen i standardizovan još 1995, još uvek nije u potpunosti implementiran. IP adresa je zapravo binarni broj ali se prikazuje u tekstualnom fajlu da bi bila razumljiva čoveku.
IPv4 primer: 192.18.382.1
IPv6 primer: 2001:db6:0:1468:0:254:4:1
Postoje statičke i dinamičke IP adrese. Statičke adrese računaru dodeljuje administrator. Dinamičke adrese dodeljuje računarski interfejs ili sam host softver. Sa dinamičkim adresama se srećemo svuda pošto se one koriste u broadbend mrežama, lan-u itd. Današnji operativni sistemi na računarima već imaju podešenu dinamičku IP konfiguraciju tako da korisnici nemaju potrebu da bilo šta rade. Svaki put kada se računar konektuje na internet iz ogromnom bazena IP adresa dodeljuje mu se jedna. Kada se isključi internet pristup adresa se oduzima.

MAC adresa (media access control address) je jedinstvena adresa dodeljena mrežnom interfejsu. Namenjena je za komunikaciju sa fizičkim delom mreže. MAC adrese se koriste kao mrežne adrese u IEEE 802.xx tehnologijama, što će reći Ethernet i Wi-Fi. Gledano kroz OSI slojeve, ove adrese se koriste u prvim medija slojevima. MAC adrese su izražene u heksadecimalnim ciframa (0-9 a-f) i mogu biti odvojene crticom ili sa dve tačke.
MAC adresa primer: 01-23-15-67-89-ab ; 01:23:45:67:89:ab.
Dobro, ako IP adresa služi da bi ruteri znali gde da pošalju pakete, čemu služi MAC adresa? Svaka mrežna karta ima jedinstvenu MAC adresu. Svaki paket koji je poslat kroz mrežu je krenuo sa MAC adrese i ide ka MAC adresi. Svaka mrežna karta prvo pregleda odredišnu MAC adresu na paketu i uporedi je sa svojom i ako se slažu, paket se prihvata. U suprotnom, paket se odbacuje.
Ove adrese su došle u žižu javnosti zbog svojevrsne špijunaže/praćenja kretanja nakon Edvarda Snoudena i njegovog razotkrivanja NSA sistema špijuniranja.

Gateway su čvorišta koja služe da u okviru mreže povežu uređaje sa različitim protokolima. Grubo rečeno, naš računar i server kome pristupamo da bi pogledali neku stranicu su čvorovi (node) a server kod našeg provajdera koji nas vezuje je gateway, ili u slučaju kablovskog/adsl rutera onda je to ruter. Gateway može biti u potpunosti ugrađen u softver, hardver ili kombinovano u oba. U zavisnosti od tipa, gateway može funkcionisati u bilo kom OSI sloju. Kada računar-server radi u svojstvu gateway-a on takođe radi i kao proxy server i kao firewall. Kada "lupimo" enter na google stranici u nameri da nađemo određene podatke, mi zapravo šaljemo naše podatke ka ruteru, ako je u pitanju kućna mreža ili pravo ka serveru provajdera. Ruter (ili server) tada odlučuju gde i kuda da te podatke proslede.

Često sam pominjao OSI slojeve (Open Systems Interconnection model), pa da ih ipak malo pojasnim. OSI modeli ili slojevi su definisani kao 7 slojeva poređanih vertikalno. To su:
7.Application
6.Presentation
5.Session
4.Transport
3.Network
2.Data Link
1.Physical
Prva četiri sloja su niži slojevi i njihova upotreba je "primitivna". Koriste se u hardverski orjentisanim funkcijama kao što su rutovanje, adresiranje i kontrola protoka. Poslednja tri su viši slojevi i predstavljaju softver koji je ugrađen u mrežne servise kao što su enkripcija i upravljanje konekcijom. Dublje pojašnjavanje OSI slojeva bi odnelo celu stranicu a imate lepo objašnjenje ovde. Recimo da Internet Protokol (IP) odgovara Network sloju, TCP i UDP odgovaraju četvrtom lejeru itd.

Transmission Control Protocol (TCP) je komunikacijski protokol koji definiše kako da se postavi i održava mrežna razmena podataka. TCP u paru sa Internet Protocolom definiše kako će računari slati pakete podataka između sebe. Recimo, preko internet pregledača šaljete zahtev da vam se otvori određena stranica. HTTP sloj traži od TCP sloja da postavi konekciju i pošalje podatke. TCP tada podeli podatke u pakete, prebroji ih i šalje ih razdvojeni ka IP-u za isporuku. Iako paketi imaju iste polazne i odredišne IP adrese, mogu ići različitim putanjama. TCP na našem računaru prikupi sve pakete, prebroji ih i eventualno zatraži ponovo neki ukoliko fali, a prema ukupnom broju očekivanih paketa. Zatim ih spakuje u fajlove i pošalje u pregledač.

User Datagram Protocol (UDP) je komunikacijski protokol koji nudi ograničen broj servisa prilikom razmene poruka između računara koji za mrežu koriste Internet Protocol. U paru sa IP često ćete sretati oznaku UDP/IP (kao i TCP/IP). UDP ne deli fajlove u pakete kao TCP. Podaci poslati kroz i ka aplikacijama koje koriste UDP moraju svi stići na odredište i u odgovarajućem redosledu da bi bili prikazani.

Firewall je sistem mrežne sigurnosti koji kontorliše odlazni i dolazni saobraćaj po ustaljenim pravilima. Firewall je bukvalno zid između naše, poverljive mreže i mreže u koju ne možemo verovati. Postoji softverski i hardverski firewall. U našim računarima se nalazi softverski firewall. Firewall je namenjen da zaštiti pristup potencijalnom malicioznom softveru ka našoj mreži, ali i ukoliko se tako postavi ograniči naš pristup ka spoljnoj mreži.

Proxy Serveri su serveri koji u bukvalnom smislu stoje između pregledača i pravog servera. Proxy server prihvata sve zahteve ka pravom serveru i pregleda da li može da ih ispuni. Ako ne, onda zahteve šalje ka pravom serveru. Koriste se uglavnom u okviru mreže u kojoj su i potencijalni klijenti. Recimo da su dva korisnika u okviru iste mreže. Jedan od njih otvara neku web sranicu i za to je potreban određeni vremenski period. Zhtev ide kroz proxy server ka pravom serveru i vraća traženu stranicu. Ako kroz par trenutaka drugi klijent zatraži tu istu stranicu zahtev dolazi samo do proxy servera koji je tu stranicu sačuvao i vraća je klijentu što je mnogo brže. Ozbiljne firme imaju pravu mrežu ovakvih servera.

Subnet je deo mreže koji zajedno deli deo adrese. Recimo, u TCP/IP mrežama sve IP adrese koje počinju sa 100.120.150 bi bile deo istog subnet-a.

Subnet Mask se koristi da utvrdi koja je IP adresa subnet-a.

Subnetting je metoda deljenja IP adresa u grupe i koja dozvoljava svakom uređaju da komunicira sa drugim u okviru mreže i dalje komunicira sa drugim subnet mrežama preko rutera. Deljenjem mreže u grupe se povećava mrežna sigurnost i povećava balans. Mala zanimljivost:
-Kao i IP adresa subnet maska se sastoji iz 4 bajta (32 bita). Najčešća subnet maska u binarnom sistemu je 11111111 11111111 11111111 00000000 što prevedeno znači 255.255.255.0. Maska nije validna ako je krajni levi broj 0 ili ako je krajni desni broj 1. Dakle 00000000 00000000 00000000 00000000 nije validno a nije ni 11111111 11111111 11111111 11111111.

Wireless network je bilo koja računarska mreža koja za prenos podataka između dva čvorišta koristi bežičnu tehnologiju. Najčešće se za ovu tehnologiju koriste radio talasi. Pod ovim terminom možemo nazvati prenos podataka između vaše spoljne wireless antene i antene vašeg provajdera.

Wireless Local Area Network (WLAN) je bežična računarska mreža koja povezuje dva ili više uređaja u ograničenom prostoru. To može biti škola, kancelarija, kuća... WLAN koristi pominjani IEEE 802.11 standard.

Wi-Fi (Wireless Fidelity) je WLAN tehnologija koja omogućava uređajima da komuniciraju putem radio talasa po IEEE standardima 802.11a na 5GHz i 802.11g na 2,4GHz.

Access Point (AP) može biti softver ili hardverski uređaj. AP služi da se bežični uređaji konektuju na žičanu mrežu. Obično se povezuje na ruter a najčešće je u sastavu samog rutera.

Hotspot je fizičko mesto na kome je moguće priključiti se na WLAN. Obično je u pitanju wi-fi tehnologija i obično se možemo sa hotspotom sresti u kafićima, restoranima, parkovima i sl. Hotspot može pružiti i vaš Android uređaj ukoliko ima tu opciju. Na taj način može deliti sopstveni pristup internetu drugim uređajima preko wi-fi.

Network Security je posebno polje računarske mreže koje se stara za sigurnost računarske mreže. U pitanju je sistem koji počiva na više slojeva zaštite i može biti hardverski i softverski ali i oba kombinovano. Sistem se sastoji iz odredbi iza kojih stoji administrator. Sistem mrežne sigurnosti prati i sprečava noevlašćen pristup, nedozvoljenu upotrebu, prepravljanje i sl.

Bandwith je naziv za date transfer rate, tj. količinu prenetih podataka između dve tačke. Mrežni bandwith se izražava u bitima po sekundi. Moderne mreže imaju protok milionima bita po sekundi pa se koriste druge oznake.
Megabit po sekundi - Mbps
Gigabit po sekundi - Gbps
Bandwith može da varira u zavisnosti od gubitka paketa, latence (kašnjenja) i dr. koji mogu u određenoj meri da umanje protok. Recimo, ako kažemo da imamo 10 megabita link, to znači da nam je link teorijski sposoban da kroz sebe provuče 10 megabita (Mb) u sekundi. U praksi to retko kada bude tačno.

Ping je softverski alat koji se koriti da bi se videla dostupnost hosta u okviru Internet Protocola. Ping funkcioniše tako što pošalje ICMP (internet control message protocol) ka hostu i čeka povratak. Tu se meri vreme koje je za to bilo potrebno i koliko je paketa pri tom izgubljeno. Ping se izražava u milisekundama (ms).

Packet je deo podatka koji se koristi u mreži. Paket se sastoji iz dve vrste podataka: kontrolnih informacija i samih podataka. A fizički imaju tri dela: header, payload i trailer). Kontrolne informacije su smeštene u headeru i traileru , dok su podaci u payloadu.

Broadband je termin koji se koristi da se opiše prenos podataka koji kroz jedan medij (koaksijalni kabl, optička vlakna, utp/ftp ili wireless) može da prenese više kanala odjednom.

Sledeća priča donosi praktičnu primenu svega o čemu smo pričali.