Kao što sam i obećao, evo opisa telefona za koji sam se odlučio. Dvoumio sam se između tri telefona (dakle, troumio) a izbor je pao na ovaj model. Zašto sam izabrao baš ovaj videćete u tekstu koji sledi.

Desire 516 je telefon sa 5" ekranom sa qHD rezolucijom od 540x960 što mu daje nekih 220ppi. U pitanju je ekran sa 16:9 odnosom stranica tako da telefon zadržava klasičan oblik na kakav smo već navikli. Gustina piksela u ovom cenovnom rangu je manje-više prosek. Ekran je LCD sa lepim i ćistim bojama. Kontrast je možda mogao biti malo bolji. Zato je prikaz pod direktnim sunčevim svetlom sasvim, sasvim ok. To što sam mogao da primetim u ovih par sunčanih dana. Ugao vidljivosti je isto tako dobar. Ekran nema nikakvu zaštitu u vidu Gorile ili bilo šta slično.

Dok sam kod ekrana da kažem nešto i o dizajnu samog aparata. Telefonom dominira ekran a ispod njega su tri kapacitativna navigacijska tastera. U startu jedan solidan minus. Tasteri nemaju pozadinsko osvetljenje. Pored toga traže da se dodirnu tačno, nije dovoljno i polje oko njih. U uslovima slabog osvetljenja, pogađate... Iznad ekrana je zvučnik, 2mpx kamera i HTC logo. Da, nema nikakav drugi senzor (senzor blizine, led za obaveštenja...). Problemi prilikom razgovora zbog upaljenog ekrana su evidentni. Takođe, signalna LED se pokazala kao veliki hendikep. Nema druge nego često proveravati da li je stigla neka poruka, mejl ili nešto drugo. Eventualno pojačati onaj *piiip* kod dolaznih poruka.



Ispod telefona je otvor za mikrofon, sa leve strane +-volume, sa desne power dok su iznad mikro usb i ulaz za slušalice. Na poleđini su 5mpx kamera, blic, zvučnik i HTC logo. Poklopac baterije je od sjajne plastike, u mom slučaju tamno sive (sivo/plave). Nešto što je predviđeno da bude uglavnom u rukama je od sjajne plastike!? Briskanje i samo briskanje. Da bude malo čudnije, plastika koja čini okvir telefona je mat. Volume tasteri su u istoj boji i mat, dok je power u hrom varijanti i sjaj. Baš bih voleo da vidim dizajnera, da malo popričamo. Ovaj telefon je trebao da ima mat, eventualno blago gumirani poklopac baterije. A pomenuti HTC logo je nekako utisnut ali ipak je zadržao oštre ivice što se može itekeko osetiti pod prstima. Što se samog oblika tiče, zamerki nemam. U principu to je to. Kvalitet izrade je dobar, sastavi precizni, uvijanja nema, krckanja takođe.

Unutra je četvorojezgarni Cortex A7 na 1,2ghz. CPU je na Snapdragon 200 čipsetu uparen sa 1 gb memorije i Adreno 302 GPU. Ovo svakako nije vrh ponude ali je i više nego dovoljno za tečan rad bez i trunke laga i rekao bih da Jelly Bean (4.3) prosto klizi. Da, ovaj telefon ima 4.3 uprkos onome što stoji na GSM Areni. Kao što rekoh, 516 se uspešno nosi sa svim aplikacijama koje sam pokrenuo. Veliki broj igara takođe nije problem a ovde će najveći problem praviti malo slabiji čipset. Ono što je posebno zanimljivo je AnTuTu benchmark (v5.1) test. Skor je 16059 ali ono što je bitno su "detalji". A tamo pored raznih skorova i ocena stoji da ovaj telefon ima Adreno 305 grafički čip. Ogroman broj recenzija po netu se zasniva prema informacijama sa GSM Arene tako da to i nije nešto posebno validno. Veoma često podaci tamo nisu tačni, zapravo tačni su za verziju koju su oni testirali ali ne i za verziju koja je dostupna nama. A na kutiji telefona piše da je uređaj namenjen za tržišta istočne i jugo-istočne Evrope. Nije me mrzelo da pitanje postavim HTC servisnoj mreži gde sam uz slanje IMEI broja dobio odgovor da je u ovom telefonu ipak 302. Što me malo navodi da posumnjam i u sam benchmark test i podatke o telefonu koje je tamo prikazao. A opet objašnjava zašto su mnogi naveli da je u njemu 305.

A7 arhitektura je poznata po štedljivosti. Takođe je važno pomenuti da je 1,2ghz max od ove arhitekture. Ove CPU često možemo sresti u big.LITTLE konfiguraciji kod jačih sistema u paru sa A15, A17 i A57 ali u ovom telefonu A7 je sam. Pomenuti Adreno sa svojih 6 cevčica i jezgrom od 400mhz je u stvari osakaćeni 305, što je možda i razlog greške kod AnTuTu-a. Ova kombinacija hardvera je veoma česta u svetu pametnih telefona. Razlike su uglavnom u malim varijacijama takta i količini memorije. U ovom slučaju je 1gb rama što je klasika. Tu je i 4gb za podatke od kojih je više od pola zauzeo sistem. Naravno tu je sd kartica ali i još jedan hendikep. Naime ne postoji ugrađena mogućnost prebacivanja aplikacija na sd karticu. Naime, ako idete na settings->apps i tu otvorite info neke od aplikacija nećete naći opciju za prebacivanje na sd karticu koja bi trebalo da bude tu. Naravno da je moguće prebaciti aplikaciju na sd karticu bez neke posebne aplikacije. Na netu sam našao ovo rešenje i ono radi. Dakle, idete na File Explorer->folder->Internal Storage->Android-> Data i tu dugo pritisnete na folder aplikacije koji želite da premestite. Pri dnu će se pojaviti traka sa opcijama a druga je cut. Idemo nazad i ovaj put idemo ...folder->SD card->Android->Data i tu idemo paste. Aplikacija će raditi, provereno, uz smanjenje zauzetog rama.



Kamera pravi pristojne fotke, U principu sam zadovoljan. Za ozbiljno fotkanje koristim fotoaparat a za usputne slike 516 svakako završava posao. Tu je pomenuta kamera od 5mpx sa flešom. I uz fleš primetan je šum u uslovima smanjene količine svetla. Autofokus nema ali tu je manuelni fiksni. Zatim, detekcija lica, hdr, razna podešavanja, filteri i sl... Za nekog je 5mpx malo, ali šta dobijate sa ogromnim senzorom? Bolje da bude kvalitetniji a 5mpx je sasvim dovoljno za mene. Video snima u 720p sa 30fps i moguće je uključiti fleš prilikom snimanja. Vreme je ograničeno na 10min a zapis je u mp4 formatu.

Uz telefon dolaze slušalice osrednjeg kvaliteta i zvuk na njima je zadovoljavajući. Negde se može pročitati da ovaj telefon ima Beats Audio što nije tačno. Zvučnik na poleđini nije dovoljno glasan. Video reprodukcija je savršena što sam i očekivao. Bez problema je pokrenuo 1080p. Za igranje sa multimedijom je potrebna veća sd kartica maksimalno do 32gb. Telefon inače ne dolazi sa karticom u paketu. Mali hendikep je i nedostatak podrške za USB OTG.

Baterija je 1950mAh i to litijum-polimer i može se vaditi. To na koliko je deklarisana i nije toliko bitno. Bitno je kakva je u stvarnom radu. U mom slučaju mi izgura puna dva dana uz konstantno čačkanje/korišćenje. Pri tom mi je wi-fi stalno upaljen. A kada smo kod wi-fija, da kažem da me je prijatno iznenadio jačinom prijema. Uključeno mi je da mi "bipne" svaki put kada uhvati signal wirelesa i prosto je neverovatno šta sve hvata. Zato me gps prijem nije baš zadovoljio. Nisam probao neku ozbiljniju navigaciju ali preko ove instalirane maši poprilično. Iz naslova se vidi da telefon može da koristi dve sim kartice. S tim da mrežni prenos podataka može da koristi samo sim kartica u prvom slotu.

U paketu sa Jellie Bean HTC je spakovao i Sense 5.1 sa HTC blinkfeed-om. U osnovi za one koji ne znaju, u pitanju je jedan homescreen na kome se listaju feed-ovi u svojevrsnim pločicama različitih dimenzija. Blinkfeed je moguće nakljukati različitim sadržajem od raznih sajtova, blogova, vesti do socijalnih mreža i sl. Slika HTC telefona na kome je prikazan Blinkfeed kao homescreen je postala zaštitni znak novijih HTC modela. Inače jako korisna i praktična stvar. Ova verzija SENSE-a ima još par aduta koji su skriveni. Naime, ako pruvučete jednim prstom traku sa obaveštenjima na dole dobijate ekran gde će vam biti sva obaveštenja. U gornjem desnom uglu je pločica preko koje dolazite do ekrana sa podešavanjima. Ali isto to postižete kada na početnom ekranu prevučete na dole sa dva prsta. Takođe, ako zadržite prst na home nećete dobiti task menadžera već google pretraživač. Da bi pokrenuli task menadžer potrebno je da "tapnemo" dva puta po home.

Zašto sam prednost dao ovom telefonu? U jednom trenutku sam u ruku uzeo ovaj telefon i drugi o kome sam takođe razmišljao i zatvorio oči. Nisam se previše dvoumio. Petstošesnaestica je sa svojih 160 grama delovala kao da nešto držim u ruci. Nisam imao utisak da je to još jedan plastikanac. Dalje, iako ima 5" sa svojim dimenzijama (140x72x9,7) veoma lepo leži u ruci i skoro da je moguće koristiti ga u potpunosti jednom rukom. Dakle čist subjektivni osećaj. Od konkurencije je u nečemu bolji, u nečemu lošiji. Ima i svoje prednosti ali i mane. Mene je prvenstveno interesovao stabilan telefon na duže staze i mislim da sam to i dobio.