Da li je to i Facebook počeo da se oseća? Šta se to valja južno od Redmonda u Menlo Parku, Kalifornija? Socijalne mreže svakako imaju mnogo toga pozitivnog ali ne mogu da se otmem utisku da nam je bilo bolje bez njih. Bili smo više ljudi. I mnogo, mnogo manje ljudi je znalo TOLIKO toga o nama.

Elem, da ne ulazim u to kakve i koje sve statističke podatke Facebook pakuje o svima nama. Ne želim da pričam o tome kome ti podaci zaista trebaju, meni svakako ne. Želim da pričam o tome kako je Facebook-u količina podataka koje dobija od svih nas očigledno malo pa su napravili korak više. Naime, sa novom nadogradnjom svoje aplikacije za Android, Facebook je otvorio šiber za "pasivan zvuk". Po njima zamisao je da se prate zvukovi u vašem/našem/mom okruženju i vide koju muziku slušamo, koje filmove gledamo itd. Naravno da su na sav glas rekli kako su te informacije ekstra poverljive i kako sigurno neće otići trećoj strani. Ma nije valjda...

Zapravo, ta opcija BI trebalo da bude aktivna onda kada je mi uključimo. I, po njima, na taj način podelimo sa prijateljima koju pesmu slušamo bez kucanja. Ako vam se ovo čini kao korak koji je prešao liniju slobodni ste da dodate vaš glas PROTIV i pomognete da se peticija primakne cifri od 750.000 a sada je već na 600.000+.

"Facebook: Respect our privacy and do not release your new app feature that listens to users’ conversations."

Kao što sam rekao, Android je svoju verziju dobio a iOS i Win Phone će dobiti uskoro.

I to je to što se tiče Facebook-a. Zapravo nije. Tokom jedne nedelje 2012 Facebook je u saradnji sa Nacionalnom Akademijom Nauke (PNAS) kao zamorčiće iskoristio 689.000 svojih korisnika bez njihovog znanja. U toj cifri ste možda bili vi, ja, neka vaša draga osoba...

Ideja je sledeća. Hajde da izložimo grupu ljudi određenim emotivnim sadržajem kroz news feed a zatim pratimo šta oni postuju. Na taj način ćemo saznati da li i u kojoj meri izlaganje određenim emocijama može uticati na ponašanje ljudi. Ovo je izjavio izvor za US Today. E narode, upravo smo bili pokusni kunići, čisto da znate.

Dobro a šta je bilo sa studijom? Studija je pokazala da su ljudi koji su manje bili izlagani pozitivnim sadržajem češće koristili negativne reči u svojim postovima i obrnuto. Koga zanima može proččitati i šta o tome kaže profesor prava sa Merilend univerziteta. Sa druge strane koautor studije Adam Kramer je rekao koju reč u svoju odbranu.

Bilo kako bilo, to su stvari koje ne možemo sprečiti i za koje često ni ne možemo znati. I ovo nije planirano da se zna. Ko može da zna šta u ovom trenutku rade i kakve podatke i na kakav način prikupljaju socijalne mreže uopšte. Sada u ovom trenutku. Mikro$oft je čoveku zabo nos direktno u mejl nalog bez sudskog odobrenja. Ko nam garantuje da niko nikada nije to isto uradio u naše gmail, hotmail idr. naloge? Silne fotke koje su sastavni deo naših života smo okačili na razne Panoramije, Facebook-ove, Instagrame i sl. Ne želim da zvučim paranoično, ja ionako retko, ali baš retko serviram svoj život na mrežu. Činjenica je da je ceo sistem postavljen tako da je postalo prirodno da svoje živote u virtuelnom obliku dajemo na uvid drugima. Facebook nije prešao crtu danas, nije ni juče, ni pre dve godine, prešao je 4. februara 2004 godine kada je osnovan.