Nekom je VojaM iz naslova možda i nepoznat. Verujem, ogromnoj većini nije. Vojislav Voja Mihailović je bio grubo rečeno član redakcije Sveta Kompjutera, časopisa o kome neću trošiti reči. Kažem grubo, zato što je možda prikladnije reći alfa i omega časopisa u kojem je bio od sredine osamdesetih pa sve do 29. marta prošle godine kada nas je prerano napustio.

Ko je bio VojaM? Pre svega VojaM je bio jedan krajnje simpatičan, dobronameran i druželjubiv "bradonja". Ovako ga je stalno zvao jedan moj veliki prijatelj DarkoM koji ga je i lično poznavao dugo godina. Još tamo negde iz vremena BBS-a. Ja sam na žalost kasno "otkrio" BBS iako Svet Kompjutera čitam prilično dugo. Kasnije je došao forum a sa njim i neko moje veće "druženje" sa Vojom. Druženje pod navodnicima, pošto nisam imao prilike da ga lično upoznam. DarkoM i VojaM su možda i bili u prilici da negde sednemo i popijemo kafu ali se to nije desilo.

Neću pisati o tome kakav je Voja bio kao autor članaka u SK, ili kao redaktor. Reći ću koju reč o njemu kao administratoru foruma Sveta Kompjutera. Forum nije internet stranica, to su ljudi a forum SK okuplja ogroman broj ljudi. Upravo na forumu je Voja bio sve samo ne klasičan administrator. Skoro da je svaki problem rešavao sa očinskim pristupom. A mogao je i po kratkom postupku. Ali nije.

U početku sam na forumu često ulazio u konflikt sa drugim forumašima, pa čak i sa administratorima i moderatorima. Nije puno bitno ko je tu bio u pravu ali je bitno ko je koga poštovao kao čoveka. Posle nekog vremena jednom prilikom mi posle neke rasprave stiže poruka od Voje u sanduče sa rečima: "Deki, znam da lako padaš u vatru ali preskoči ovaj put. Zbog mene." Više nikad nisam dozvolio sebi da uđem u neku nepotrebnu raspravu. Ni sa kim. Usled kuršlusa na hardu mnogi dragi podaci su otišli u nepovrat a sa njima i sve prepiske sa Vojom.

Ako bi imali neki problem kako da nešto rešite, Voja bi vam među prvima pomogao. Njegov stil nije da vam odmah tresne rešenje već da vas navede da do njega dođete. A što bi neki rekli, imao je enciklopedijsko znanje. Mene je na neki način uveo u svet Ajax-a. Pomalo savetima ali uglavnom smernicama. Ono što sam mogao da vidim, takav je bio i sa drugima. U stanju je bio da do pola noći ore po internetu da bi nekom pomogao da reši neki problem. Ponekad se činilo kao da je imao svo vreme ovoga sveta.

Zanimljivo da je uvek imao vremena za mlade. Okupljanja forumaša nikada nije zaobilazio. Mlađim forumašima je svakako imponovalo što je sa njima takva veličina. A opet krajnje neposredna.

Na forumu SK postoji tema u njegovu čast. Tu možete videti koliko su iskrene poruke ljudi koji su Voju poznavali, što online, što offline. Ima ih dosta koji su se učlanili na forum samo da bi ostavili poruku. Takođe, mnogi su se logovali nakon što su iz raznih razloga napustili forum da bi ostavili poruku. Ako ste i vi neko ko je u nekom smislu poznavao Voju, budite slobodni da skoknete do foruma SK i ostavite poruku ili bar ovde u komentarima. Ako pak želite da posetite njegov grob, Voja je sahranjen na Zemunskom groblju kod Gardoš kule, parcela broj deset.

Možda ste primetili da moj nik dekip ima neke sličnosti sa VojaM i DarkoM. U vreme kada sam došao do prvog ozbiljnijeg računara i kada sam trebao da napravim neki nik za mejl na Beotelu, DarkoM mi je predložio da to bude dekip. Skraćeno naravno od imena i prezimena Dejan Petrović. DarkoM mi je u to vreme bio uzor a njemu je uzor bio, pogađate, VojaM. Nik sam zadržao skoro petnaest godina a sve dok nisam upoznao Voju nisam ni obraćao pažnju na sličnosti. Eto, na neki način će nešto vezano za Voju nastaviti da živi i dalje... preko mene...u nekom virtuelnom svetu...

Ja ću ga se setiti svaki put kada se negde budem logovao ili pisao svoju mejl adresu.

A onaj poziv na kafu... Vojo... nemaš pojma koliko mi je žao što nisam našao tih pola sata vremena.