In Memoriam VojaM
Nekom je VojaM iz naslova možda i nepoznat. Verujem, ogromnoj većini
nije. Vojislav Voja Mihailović je bio grubo rečeno član redakcije Sveta
Kompjutera, časopisa o kome neću trošiti reči. Kažem grubo, zato što je
možda prikladnije reći alfa i omega časopisa u kojem je bio od sredine
osamdesetih pa sve do 29. marta prošle godine kada nas je prerano
napustio.
Ko je bio VojaM? Pre svega VojaM je bio jedan krajnje
simpatičan, dobronameran i druželjubiv "bradonja". Ovako ga je stalno
zvao jedan moj veliki prijatelj DarkoM koji ga je i lično poznavao dugo
godina. Još tamo negde iz vremena BBS-a. Ja sam na žalost kasno "otkrio"
BBS iako Svet Kompjutera čitam prilično dugo. Kasnije je došao forum a
sa njim i neko moje veće "druženje" sa Vojom. Druženje pod navodnicima,
pošto nisam imao prilike da ga lično upoznam. DarkoM i VojaM su možda i
bili u prilici da negde sednemo i popijemo kafu ali se to nije desilo.
Neću
pisati o tome kakav je Voja bio kao autor članaka u SK, ili kao
redaktor. Reći ću koju reč o njemu kao administratoru foruma Sveta
Kompjutera. Forum nije internet stranica, to su ljudi a forum SK okuplja
ogroman broj ljudi. Upravo na forumu je Voja bio sve samo ne klasičan
administrator. Skoro da je svaki problem rešavao sa očinskim pristupom. A
mogao je i po kratkom postupku. Ali nije.
U početku sam na
forumu često ulazio u konflikt sa drugim forumašima, pa čak i sa
administratorima i moderatorima. Nije puno bitno ko je tu bio u pravu
ali je bitno ko je koga poštovao kao čoveka. Posle nekog vremena jednom
prilikom mi posle neke rasprave stiže poruka od Voje u sanduče sa
rečima: "Deki, znam da lako padaš u vatru ali preskoči ovaj put. Zbog
mene." Više nikad nisam dozvolio sebi da uđem u neku nepotrebnu
raspravu. Ni sa kim. Usled kuršlusa na hardu mnogi dragi podaci su
otišli u nepovrat a sa njima i sve prepiske sa Vojom.
Ako bi
imali neki problem kako da nešto rešite, Voja bi vam među prvima
pomogao. Njegov stil nije da vam odmah tresne rešenje već da vas navede
da do njega dođete. A što bi neki rekli, imao je enciklopedijsko znanje.
Mene je na neki način uveo u svet Ajax-a. Pomalo savetima ali uglavnom
smernicama. Ono što sam mogao da vidim, takav je bio i sa drugima. U
stanju je bio da do pola noći ore po internetu da bi nekom pomogao da
reši neki problem. Ponekad se činilo kao da je imao svo vreme ovoga
sveta.
Zanimljivo da je uvek imao vremena za mlade. Okupljanja
forumaša nikada nije zaobilazio. Mlađim forumašima je svakako imponovalo
što je sa njima takva veličina. A opet krajnje neposredna.
Na forumu SK postoji tema
u njegovu čast. Tu možete videti koliko su iskrene poruke ljudi koji su
Voju poznavali, što online, što offline. Ima ih dosta koji su se
učlanili na forum samo da bi ostavili poruku. Takođe, mnogi su se
logovali nakon što su iz raznih razloga napustili forum da bi ostavili
poruku. Ako ste i vi neko ko je u nekom smislu poznavao Voju, budite
slobodni da skoknete do foruma SK i ostavite poruku ili bar ovde u
komentarima. Ako pak želite da posetite njegov grob, Voja je sahranjen
na Zemunskom groblju kod Gardoš kule, parcela broj deset.
Možda
ste primetili da moj nik dekip ima neke sličnosti sa VojaM i DarkoM. U
vreme kada sam došao do prvog ozbiljnijeg računara i kada sam trebao da
napravim neki nik za mejl na Beotelu, DarkoM mi je predložio da to bude
dekip. Skraćeno naravno od imena i prezimena Dejan Petrović. DarkoM mi
je u to vreme bio uzor a njemu je uzor bio, pogađate, VojaM. Nik sam
zadržao skoro petnaest godina a sve dok nisam upoznao Voju nisam ni
obraćao pažnju na sličnosti. Eto, na neki način će nešto vezano za Voju
nastaviti da živi i dalje... preko mene...u nekom virtuelnom svetu...
Ja ću ga se setiti svaki put kada se negde budem logovao ili pisao svoju mejl adresu.
A onaj poziv na kafu... Vojo... nemaš pojma koliko mi je žao što nisam našao tih pola sata vremena.