Deda Mraz je kod mene stigao malo ranije a ja jednostavno nisam imao snage da se oduprem znatiželji. Kako je on krenuo nazad kroz dimnjak tako sam i ja krenuo da otvaram poklon. Dobio sam baš ono što sam i tražio od Deda Mraza svako veče pred spavanje. Ko zna, možda sam bio i malo dosadan.

A za one koji ne veruju u Deda Mraza...
Stari Cannon je odslužio svoje a njegova zamena u moje ruke je došla iz suprotnog tabora. Odlučio sam se za Nikon Coolpix L320. Klasičan prosumer za sasvim pristojnu sumu novca. Hteo sam stepenik više od aparata koji sam do sada koristio a DSLR je cenovno iznad mog domašaja. Dati 400-500 evra za aparat je odluka koju treba deset puta pustiti da prenoći. Dvestotinak evra je već nešto o čemu možemo da pričamo. Ok, pa kakav je ovo zaista aparat?



Naslednik poznatog modela L310 sa nekoliko unapređenja je aparat koji ide dobro utabanim stazama. Nikon je u kućište klasičnih dimenzija spakovao CCD senzor od 16.1 megapiksela sa 26x optičkim zumom. Kućište je 111x76x83mm i generalno je prosečnih dimenzija za ovu klasu aparata. Recimo da je moj drugi favorit za kupovinu Cannon SX500IS 104x69x80mm. Dakle, tek po par milimetara manji. O izradi neću trošiti reči. Svi spojevi su vrhunski. Jedino vratanca na dnu koja zatvaraju prostor za baterije i memorijsku karticu imaju malo lufta. Ovo je "normalna" pojava za fotoaparate. Kod nekih je više to izraženo, kod nekih manje ali mislim da je u ovom slučaju to moglo (moralo) malo bolje. Skoro ceo aparat je od mat blago rapave plastike a tek par detalja je od sjajne plastike. Tu je grip presvučen rapavom gumom kao i mesto predviđeno za palac desne ruke. Napravljen je da se može koristiti samo desnom rukom a da se ne izgubi puno na stabilnosti. Sa pravom ga možemo zvati mlađim bratom modela L820.



Aparatom sa lica dominira veliki objektiv sa 26x optičkim zumom, žižne daljine 4.0-104.0mm, što je u 35mm formatu ekvivalent 22,5-585mm. Dovoljno da fotografišete glavu eksera sa brda na brdo. Od sasvim širokog ugla do najvećeg izvlačenja sočiva za trenutak. Ni prebrzo, ni presporo. Sočivo je Nikkor a f broj je f/3.1-f/5.9. Objektiv se izvlači prilično bešumno a tu je i ugrađena Lens-Shift VR funkcija. Njena uloga je da smanji vibracije. Na žalost, na levom obodu objektiva nema kontrola za zumiranje kakve smo imali prilike da vidimo kod L8xx serije. Vraćamo poklopac objektiva na svoje mesto i idemo dalje. Poklopac je glavni problem kod onih koji pređu sa kompakta na prosumer ili DSLR usled nemanja navike da se skine pre paljenja fotoaparata.



Pored objektiva je lampa za autofokus. Sa desne strane je poveći grip koji u sebi krije baterije i memorijsku karticu. Vratanca se brave sa malom polugom a mogla su biti malo čvršća. Odozgo na gripu je dvostepeni okidač a oko njega poluga za zumiranje. Tek malo nazad je taster za paljenje/gašenje i leži ravno sa kućištem aparata tako da ne postoji bojazan da se nehotice pritisne. Oko samog tastera je mali prsten koji zasvetli kada se aparat upali. Nadao sam se da će svetleti u više boja u zavisnosti od situacije ali to nisam primetio. Možda kada se baterije isprazne, ali još nisam uspeo da ih ispraznim. Kada je aparat u stand-by režimu, onda kružić blinka. Iznad objektiva se nalazi blic koji je poklopljen u svom ležištu. Otvara se pritiskom na dugme sa strane. Dugme je tek neznatno ispupčeno i ima solidan otpor tako da se ne može pritisnuti nehotice. Opet, kod većine "idiota" je blic uvek spreman tako da novajlije moraju da vode računa da ne bi dobili fotku bez blica. Desno od blica je mikrofon a pored njega zvučnik. Iako je mikrofon relativno blizu objektiva, zvuk motorića se neće snimiti, delom i zbog noise reduction funkcije. Sa leve strane je veliki gumeni poklopac koji krije čak dva ulaza. Nepotrebno veliki poklopac gde bi čak i trećina bila dovoljna. Iza poklopca se kriju ulazi za USB i DC punjač koji ne dobijamo.



Na poleđini je ekran od 3" sa oko 230dpi što je u poređenju sa konkurencijom malo. Pomenuti Cannon ima ekran od čak 460 tačaka. Mada, bitnije je kako su ispale slike na ekranu monitora nego na ovom. Ono malo prostora što je preostalo je iskorišćeno za kontrolne tastere. Tu su tasteri za pregled snimaka, za vraćanje u mod za snimanje, menu i taster za brisanje. U sredini su OK taster a okolo četiri (D pad) tastera za usmeravanje i makro, timer, blic i promena ekspzicije u zavisnosti šta trenutno radimo. Iznad je taster za video snimanje koji je upušten u kućište i takođe se ne može nehotice pritisnuti. Pored je lampica koja signalizira kada je fleš spreman za sledeću fotku. Optičkog tražila nema.


Pun zum i..


... pun wide jednog te istog drveta na drugom brdu.

Pa da ga upalimo, šta kažete?
Aparat koristi 4 AA baterije i uz njega dolaze alkalne tako da je imperativ 4 punjive i punjač. Ja sam upotrebio 4 NI-MH baterije od po 1700mAh. Aparat nije veliki potrošač i to je veliki plus. Lično pozdravljam AAA baterije u aparatu, više nego da je neka punjiva Li-Ion. Uz aparat ne dolazi ni memorijska kartica tako da je i to investicija više a možete birati između SD, SDHC i SDXC. Aparat ima i svojih 49mb interne memorije koja postaje dostupna kada se memorijska kartica izvadi. Ovo je dobro znati kada ispucamo karticu a iskrsne nešto za slikanje što sebi ne bi oprostili. S obzirom na veliki senzor snimljene slike su velike a i video u 720p zauzima dosta tako da treba gledati što veću memorijsku karticu. Čisto radi poređenja, kartica od 1gb može da primi malo više od tri minuta video snimka ili oko 70 fotki kada snimamo u punoj rezoluciji.



Blagi pritisak na dugme za paljenje i aparat nas je pozdravio sa *bip*. Sledi osnovno podešavanje aparata: vremenska zona, datum i sl. Nakon toga krećemo sa fotkanjem. Možemo birati između 4 osnovna moda (easy auto mode, cele grupa modova (scena), smart portrait i auto mode). U pomenutoj grupi se nalazi čak 18 scena a pomenuću neke: panorama asistent, lendskejp, sports, noćno snimanje i dr. Aparat je podešen da sa njim bez problema mogu rukovati i manje iskusni. Recimo, smart portret sistem ima ugrađen tajmer, detekciju treptaja, umekšava kožu i ispravlja "crvene oči". Nikon je u aparat upakovao mnoge zanimljive stvarčice. Već sam pomenuo Lens-Shift VR funkciju za umanjnenje vibracija. Tu su funkcije za umanjenje zamućivanja (blur efekat), detekcija pokreta (prilikom pomenutih portreta ali i za fotkanje dece, kućnih ljubimaca a za to već postoji odgovarajući mod), BSS (best shot selector koji bira najbolju od deset snimaka za redom za fotkanje sportskih-brzih dešavanja) itd, itd...


Redom, sa blicom, ekspozicija -2, ekspozicija +2.

Pomenuti senzor od 16 mPx ima odličnu ISO vrednost koja ide do 1600. Ovo i nije neki vrh ponude. Sony DSC-H200 recimo, ima 3200ISO vrednost. Isto ima i Fuji S4800. Na ovom Nikonu ISO ide od 80 do 1600. Previsoke ISO vrednosti direktno uzrokuju visok šum tako da "samo" 1600 i nije tako loše. Apertura iliti otvor blende ide od f/3.1-f/5.9 u kombinaciji sa brzinom okidača od 1/1500-4sec. Ovo znači da možemo fotkati i Formulu 1 u punoj brzini a ne samo sijamskog mačka koji nikako da bude miran. Moguće je i ručno podešavanje ekspozicije i to +/-2sec. Dužina ekspozicije je 4sec što je malo u poređenju sa konkurencijom gde kod SX500IS ide i do 15sec a neki idu i dalje. Zato od pomenutog Cannona ovaj Nikon ima veći otvor blende.

A slike? Kakve su slike?
Slike su generalno dobre. Sa velikom ISO vrednosti ide i šum koji i nije preveliki. Na manjim vrednostima ga nema. Široki ugao je neverovatno dobar. Nisam primetio neka velika izobličenja (distorziju) pri igranju sa zumom. Pomenuti šum pri većim ISO se može rešiti dosta efektno uz softver koji dolazi uz aparat. Fotke se snimaju u dva JPG kvaliteta. Normal i high a ovaj poslednji jede memorijsku karticu i označen je zvezdicom u meniju aparata. Hromatske aberacije su u prihvatljivim granicama. Makro ide do 1cm što je bolje od konkurencije ali teško je slikati tako blizu i fokusirati predmet a da rastojanje bude 1 santimetar. Fleš radi posao. Sa svakim većim zumiranjem on naravno gubi smisao ali za fotkanje u zatvorenim prostorijama sam zadovoljan. U većem mraku postoji problem sa fokusom što je i normalno. Postoji red-eye regulacija ali i bez nje su fotke dobre.



A video?
Video se snima u VGA 640x480 i HD 720p 1280x720 formatu. Autofokus se može podešavati između single AF i full-time AF. Tu je i mogućnost uključivanja/isključivanja redukcije buke. Već sam pomenuo da se jedva čujni zvuk zumiranja neće snimiti. Video se snima u MOV formatu a snimak od minut i 13 sekundi je zauzeo 94mb u HD.

U kutiji se pored aparata dobijaju 4 alkalne baterije, poklopac objektiva, vezica za isti, traka za nošenje, usb kabl (koji je prekratak), dokumentacija i i dva diska od kojih je jedan uputstvo za upotrebu u pdf a drugi disk sa softverom. U pitanju su ViewNX2 i Panorama Maker. Od pomenutih se ovaj prvi i ne nalazi na disku već se preuzima sa neta, težak je nekih 98mb i dolazi u 32bit i 64bit verzijama. Panorama Maker radi ono što mu i ime kaže, pravi panorame. ViewNX2 je malo kompleksniji i u suštini radi nešto kao pregledač za fotografije sa osnovnim alatom za obradu. Takođe, daje mogućnost za postavljanje fotki na Nikon Image Space na koji se morate ulogovati. Tu se fotke mogu čuvati, organizovati i deliti.

Sa aparatom sam zadovoljan. Kao i svi drugi uređaji na tržištu, od nekih je bolji u nečemu, od drugih lošiji. Slike su dobre, aparat kvalitetno urađen sa velikom autonomijom. SA alkalnim do 310 snimaka, Ni-MH do 450 a sa Li-ION čak i do 810 fotki. Sa pomenutim poslednjim video se može snimati i do nepuna 4 sata. Zamerke pre idu na neke glupe propuste u vidu malo lošijih vrata za baterije. Nedostatak optičkog tražila je takođe hendikep. Dalje, mogli su ubaciti memorijsku karticu. Nije da su one skupe ali u pitanju je princip. Gumeni poklopac za džekove je prevelik, kao da je pozajmljen sa nekog drugog modela. Sve ukupno sam zadovoljan sa odnosom cena-kvalitet/mogućnosti a i u Nikon nikada nisam ni sumnjao. Ako vam treba dobar aparat da škljocnete na brzaka u prolazu i onu planinu u pozadini i neku zgradu izbliza, onda je ovo pravi aparat za vas.