Slučajnost, ili...

Mobilni telefon je prešao veliki put od skupocenog uređaja rezervisanog za one najbogatije, do uređaja bez kojeg se moderno društvo ne može zamisliti i koji je dostupan svakom. Put od osnovne namene, to jest, telefoniranja, do kompletnog mini računara u džepu nije bio ni kratak, ni lagan. Današnji telefoni sa svojom procesorskom snagom i hardverom nude nezamislive mogućnosti koje prosečan korisnik zapravo nikada neće ni koristiti. Ali da li su te mogućnosti ipak neiskorišćene?

Pokušao sam da neke odgovore nađem na mreži. Naravno, zvanično veliki igrači tvrde da je privatnost korisnika zagarantovana i da možemo apsolutno biti sigurni da ne postoji niti jedan server sa našim imenom negde u kome se talože podaci o nama. Dakle, ako im je verovati, možemo mirne glave da se opustimo i koristimo naš mobilni telefon. To bi trebalo da znači da niko neće znati šta smo danas tražili u Google pretraživaču, koga smo pozvali i o čemu razgovarali, ili uopšte radili ili govorili dok je telefon stajao na stolu ili u džepu. A da li je to baš tako?

Hardver čak i na telefonu nižeg cenovnog ranga je dovoljno moćan da obradi sve bitne fizičke pojave oko sebe, kao što su zvuk i slika. To šta smo mi sami radili na telefonu se podrazumeva. Govorimo o jako puno potencijalnih podataka koje mogu biti od značaja trećoj strani. Sad, neko će reći: Kome to ja mogu biti interesantan? Baš će mene neko da snima. Znaš li ti koliko ima ljudi na planeti? Koliki to serveri treba da budu? I na kraju, to je totalno protivzakonito. I taj neko je za sve u pravu. Ili možda nije? Koriste li se možda samo ključne reči? Objekti u objektivu od značaja?

Dakle, imamo hardver na malom uređaju koji je neraskidivi deo našeg života i koji je svuda sa nama, i koji apsolutno može da nas snima hteli mi to ili ne. Imamo velike kompanije koje apsolutno tvrde da to ne rade. Odlično. Kako onda obajsniti činjenice koje govore suprotno a kojih je svedok autor ovih redova?

U jednom trenutku autor ovih redova razgovara sa prijateljom gde nabaviti ručicu menjača za Pežoa, razgovor lice u lice, ne telefonom. U drugom trenutku već koji sat kasnije, Instagram kreće da nudi baš te ručice. Grad ulubio automobil? Instagram nudi likove što to ispravljaju. Sledeći slučaj razgovor sa ženom da se skokne do Sokobanje, a odmah zatim Booking nudi smeštaj baš u Sokobanji. Naredni slučaj je najzanimljiviji. Na moto skupu autor ovih redova okreće kameru da snimi bajkerski prsluk, ali ga ne snima i ne pominje ga. Već koji sat kasnije  Aliekspres na Instagramu nudi bajkerski prsluk. Nisam paranoičan, verovatno je u pitanju čista slučajnost. Primera kojih smo mi svedoci na žalost ima mnogo više. Ali, verovatno je ipak u pitanju čista slučajnost. U razgovoru sa prijateljima, vidim da i drugi imaju niz slučajnosti. Jer, što bi nas neko snimao?

Jedan moj prijatelj ne skida crnu izolir traku sa kamere laptopa. Stariji čovek, nepoverljiv, paranoičan. Razumem ga. Nema smisla prelepljivati kamere na telefonu, ili mikrofon ma kako paranoični bili. Svaka aplikacija nakon prvog pokretanja traži od nas dozvolu da koristi neki od podsistema telefona. To mogu biti imenik, geopozicioniranje, kamera, mikrofon, zvučnik i slično. Dakle, mi im te dozvole dajemo. Svakako ne dajemo da se sami poslužuju bez našeg znanja i odobrenja, bez naše direktne potrebe/upotrebe. Mnoge aplikacije insistiraju na pristupu određenom podsistemu telefona koje je po nama potpuno nepotrebno. Više puta sam pisao u rubrici o hardveru Sveta Kompjutera da aplikacija za uparivanje sa mrežnom opremom koja stoji na pola metra od nas, nema šta da traži od nas tačnu geo-lokaciju. Ipak, to je praksa. Zatim, ogroman zid od teksta koji „prihvatamo“ ali ga nikada ne čitamo u većem broju slučajeva i jeste toliki da se ne bi čitao, ali vrlo često pokriva kompanije za svoja (ne)dela.

Ako pođemo od pretpostavke da nismo paranoični, postoji li način da izaberemo neku opciju na telefonu kojom bismo slične slučajeve sprečili? Kako da znamo da čak i ako postoji, da smo tom opcijom zaista sprečili telefon da radi šta hoće? Da bismo vam malo ilustrovali, ako koristite Instagram, preuzmite prikupljene vaše informacije od Instagrama (More->Settings->Accounts Center->Your Unformation and Permissions->Access your information). Izaberite željeni period, i bićete vrlo verovatno neprijatno iznenađeni. Vreme od dobijanja ovog fajla od Instagrama može da bude i do mesec dana u zavisnosti koliki smo vremenski okvir postavili i koliko smo bili aktivni. Ovome dodati i činjenicu da vrlo verovatno sve podatke Instagram vam neće ni poslati, pogotovo ne one koje „verovatno ni nema“.

Preturajući po mreži primetio sam da se o ovim stvarima mnogo i ne piše što je samo po sebi još zanimljivije. Stiče se utisak da ovo o čemu pišemo nije pravilo, već slučajnost. Zli jezici bi rekli da se ne piše iz nekog drugog razloga. Tek, ja smatram da treba da se piše. Ovom prilikom vas pozivam da ispod u komentarima napišete vaša „slučajna“ iskustva. Ideja ovog teksta nije da mi donosim nekakve zaključke. Samo želim da ukažemo na neke čudne slučajnosti ili „slučajnosti“. I činjenicu da svi putevi vode u Meta.