Home Area Network - pojmovi i osnove
Pod pojmom Home Area Network
(HAN) se podrazumeva postavljanje mreže između dva ili više uređaja u
okviru vašeg doma. To mogu biti računari, tableti, telefoni, igračke
konzole i slično. Mrežu možemo napraviti bežično (wi-fi) ili putem
kablova (ethernet). U kućnoj varijanti umrežavanja postižemo da nam
uređaju mogu komunicirati između sebe i deliti određene podatke. Takođe,
uz odgovarajuću opremu možemo podeliti pristup internetu.
U prvom delu biće reči o uređajima i načinima povezivanja u okviru kućne mreže (HAN).
Razlikujemo ETHERNET i WLAN umrežavanje.
Ethernet je način povezivanja kablovima. Najčešće CAT5 i CAT6 standarda. Nudi najbrži protok podataka i do 10Gbit/s. Dosta sigurniji od neovlašćenog upada ali i manje praktičan. Kao da nije dovoljno kablova već ubodeno u računar. Plus, nije svaki uređaj pogodan da visi na kablovima. Pođimo od mobilnih telefona, tableta, laptopova...
WLAN, ili Wireless LAN je bežičan način povezivanja. Nudi manje brzine od prethodno navedenog, do 450Mbit/s. U zavisnosti od rasporeda prostorija, snopa kablova u zidu na pojedinim mestima i drugih faktora, jačina signala može varirati. Može se desiti da signal na spratu bude jači od signala u susednoj sobi. Takođe, ukoliko nije zaštićena, vašoj mreži i podacima može pristupiti bilo ko sa uređajem koji ima wi-fi antenu.
LAN kablovi (local area network) koje ćemo najčešće koristiti su CAT5 standarda. Može i CAT6 ali mislim da ćemo u našoj zemlji teško dostići standard Finske gde su oni standard više od 10 godina. Klemuju se u RJ45(8P8C) džekove a mogu se povezati po T568A i T568B standardima. Maksimalna dužina kabla između dva aktivna uređaja je 100m a maksimalna brzina za CAT5 je do 100mb/s.
Bilo koja šema povezivanja je ok dokle god su oba kraja isto povezana. Naziv RJ45 (registered jack) za džek je malo pogrešan ali se odomaćio. Ispravno bi bilo 8P8C ili 8 pozicija 8 kontakata. U njega se klemuju tzv. uvrteni kablovi, UTP i FTP. UTP su najčešći kablovi koje ćete naći sa 2x4 para boja gde se svaki par sastoji iz žice u punoj boji i žice prošarano belom. FTP je folijom zaštićena verzija UTP kabla. Ova folija štiti kabl od elektromagnetne interference (mešanja) što prouzrokuje loš signal. FTP kablovi su pod obavezno ako vam prolaze pored kablova za električnu energiju. Jedna od mana 220V sistema. U Americi na 110V toga nema. FTP (f/utp, s/utp, sf/utp) kablovi postoje u više varijanti, gde je zaštita oko svih žica, oko svake pojedinačno, i oba ova kombinovano. Za klemovanje su vam potrebna namenska klešta.
Modem je uređaj koji modulira signal u digitalan oblik i obrnuto. Oni malo stariji se sećaju telefonskih dial-up modema koji su zauzimali jedan slot pa se često moralo tražiti USB varijanta koja je bila skupa k'o đavo. Brzine? Čak do 56k. Slovima, pedeset šest kilobita u sekundi. Današnje modeme vezujemo za broadband pojam. U ovu priču ulaze ADSL, kablovski, satelitski i dr. modemi. Takođe, postoje i bežični modemi koji koriste mobilnu mrežu za pristup internetu.
Ruter (router) je uređaj koji prosleđuje podatke između uređaja u mreži. Ako želite da pravite bežičnu mrežu u kući sa pristupom internetu, ruter je prvo što vam treba. Postoje razne vrste rutera. Ono što nas interesuje je bežični ruter ali treba znati da postoje i drugi koji nama za našu kućnu mrežu ne znače puno. Ono što je takođe bitno je da je taj naš ruter 802.11n standarda, tj. da podržava multiple-input multiple-output (mimo) tehnologiju. Noviji 802.11ac takođe dolazi u obzir. Ruteri dolaze u varijantama sa jednom i više antena a ove antene opet mogu biti različite snage, tako da treba videti šta nam odgovara. Mala napomena, uglavnom svi ruteri rade na LINUX-u.
Svičer (switcher) ili komutator je uređaj koji je osnova za pravljenje mreže i to ukoliko je ta mreža zasnovana na kablovima. Svičer deli mrežni saobraćaj i šalje gde treba za razliku od haba koji šalje podatke svima. Računari u mreži preko svičera dele punu brzinu. Onoliko koliko je ruter softverska mašina, toliko je svičer hardverska. Ako se pravi mreža bez wi-fi, onda je svičer dovoljan. S tim da se računaru koji ima pristup internetu dodeljuje 192.168.0.1 a ostalima 192.168.0.x. Uglavnom radi na data link lejeru (layer2) a ponekad i na mrežnom lejeru (layer3). U zavisnosti od predviđenog protoka podataka i upotrebe, uzimamo odgovarajuće svičere da ne bi došlo do preopterećenja bafera a samim tim i do odbacivanja podataka.
Ripiter (repeater) je uređaj koji služi da prosledi podatke putem kabla ili bežično između dva uređaja ako su međusobno udaljena. Rekli smo da usled dužine kabla dolazi do gubitka kvaliteta prenosa podataka i pojave šuma. Ripiter ima samo dva porta, odlazni i dolazni. Ripiteri imaju 3R funkciju: obnavljaju amplitudu (reamply), obnavljaju vremenske reference (retime) i obnavljaju oblik (reshape). Mana jeftinijih ripitera je što može da dođe do kolizije (sudara) odlaznih i dolaznih paketa podataka. Za kućnu varijantu mreže ovaj uređaj može a i ne mora naći svoju namenu.
Hab (hub) poput ripitera funkcioniše na prvom OSI sloju, dakle fizičkom sloju. Hab deli isti broadcast i isti cillision domen tako da u okviru haba samo jedan računar može da šalje podatke. Svi drugi računari u okviru haba su na čekanju i primaju iste. Ovo je bukvalno namenski uređaj i ne vidim potrebu za njim u kućnoj mreži. Hab je vrsta na putu za izumiranje.
Mrežni most (bridge) je uređaj koji povezuje dva dela (segmenta) lokalne mreže i pravi jednu veću celinu. Most filtrira saobraćaj i propušta samo saobraćaj namenjen drugim segmentima a lokalni zadržava. Za razliku od ripitera koji sve u okviru segmenata propušta. Mostovi se po pravilu ne postavljaju između računara (servera) koji često komuniciraju pošto preko njih dolazi do određenog kašnjenja koje nije primetno ali postoji. Takođe jedan od uređaja koji nam u okviru kućne mreže nije potreban.
Ekstender (extender) služi da mrežni saobraćaj proširi putem kabla ili bežično. Ovi uređaji sve češće nalaze primenu da preko UTP/FTP kabla premoste USB uređaje do računara. Ekstender u bežičnoj varijanti može biti spas ukoliko vam je kuća u više nivoa ili ako je u pitanju veliki broj zidova. Zgodno je i to što mnogi modeli pored toga što primaju wi-fi signal i šalju dalje, takođe imaju i rj45 ulaz koji je pogodan za povezivanje sa nekim uređajima koji nemaju ugrađenu antenu a koriste mrežu, kao na primer televizori, konzole i sl. Njihova veličina je mala i dovoljno je da se ubodu u neki utikač koji se ne koristi često.
NAS (network attached storage) su uređaji koji služe za skladištenje podataka preko mreže. U pitanju su mala kućišta u kojima se nalaze smeštajne jedinice (obično hdd...). Obično su sama kućišta prazna i pored njih potrebno je dokupiti i diskove tako da to sve diže cenu u nebesa. Uloga mu je da čuva podatke kome će pristupati računari i obrađivati ih po potrebi. Za običnu kućnu mrežu isuviše skupa investicija. Neki modeli se mogu koristiti i kao privatan cloud. A pojavili su se i uređaji pod Androidom koji se mogu kombinovati sa TV-om što je posebno interesantno.
Mrežna kartica služi da poveže računar sa mrežom. Svaka kartica ima svoju MAC adresu tako da ovaj uređaj radi na drugom OSI sloju (lejeru). Razlikujemo nekoliko vrsta mrežnih kartica. Tu su integrisane kartice u samoj matičnoj ploči koje se povezuju preko RJ45. Zatim zasebne koje se postavljaju na PCI slot. Mogu biti wi-fi i ne. U mobilnim uređajima nalazimo integrisana WI-FI rešenja. Ove kartice su vrata ka prostranstvima interneta. Bez neke varijante od njih cela priča oko kućne mreže nema smisla.
WI-FI antene služe da prime ili pošalju signal u okviru mreže. Najveća moguća razdaljina zavisi od "pojačanja snage" (power gain) koja je izražena u dBi a retko u dBd. U zavisnosti od snage u mW zavisi i koliku jačinu signala antena može imati. Antena sa manje dBi može imati veći domet od antene sa više dBi ako ima proporcionalno više mW snage. Razlikujemo Omnidirectional i Directional antene. Directional antene su spoljne antene koje služe za odašiljanje i prijem signala na ogromnim razdaljinama, recimo vaša antena na krovu uperena ka anteni vašeg provajdera. One primaju/šalju signal skoro isključivo pravolinijski. Za našu kućnu mrežu se koriste Omnidirectional antene koje signal šalju svuda oko sebe u svim pravcima. Njin opseg se kreće od 2-9dBi. To su male gumene antene kakve srećemo na wi-fi karticama, ruterima i sl. Svaki uređaj koji ima ovakvu antenu obično nije fiksno vezan sa njom, tj. moguće ju je odviti i zameniti jačom po potrebi.
U sledećoj priči nastavljam sa pojmovima vezanim za ove uređaje.
U prvom delu biće reči o uređajima i načinima povezivanja u okviru kućne mreže (HAN).
Razlikujemo ETHERNET i WLAN umrežavanje.
Ethernet je način povezivanja kablovima. Najčešće CAT5 i CAT6 standarda. Nudi najbrži protok podataka i do 10Gbit/s. Dosta sigurniji od neovlašćenog upada ali i manje praktičan. Kao da nije dovoljno kablova već ubodeno u računar. Plus, nije svaki uređaj pogodan da visi na kablovima. Pođimo od mobilnih telefona, tableta, laptopova...
WLAN, ili Wireless LAN je bežičan način povezivanja. Nudi manje brzine od prethodno navedenog, do 450Mbit/s. U zavisnosti od rasporeda prostorija, snopa kablova u zidu na pojedinim mestima i drugih faktora, jačina signala može varirati. Može se desiti da signal na spratu bude jači od signala u susednoj sobi. Takođe, ukoliko nije zaštićena, vašoj mreži i podacima može pristupiti bilo ko sa uređajem koji ima wi-fi antenu.
LAN kablovi (local area network) koje ćemo najčešće koristiti su CAT5 standarda. Može i CAT6 ali mislim da ćemo u našoj zemlji teško dostići standard Finske gde su oni standard više od 10 godina. Klemuju se u RJ45(8P8C) džekove a mogu se povezati po T568A i T568B standardima. Maksimalna dužina kabla između dva aktivna uređaja je 100m a maksimalna brzina za CAT5 je do 100mb/s.
Bilo koja šema povezivanja je ok dokle god su oba kraja isto povezana. Naziv RJ45 (registered jack) za džek je malo pogrešan ali se odomaćio. Ispravno bi bilo 8P8C ili 8 pozicija 8 kontakata. U njega se klemuju tzv. uvrteni kablovi, UTP i FTP. UTP su najčešći kablovi koje ćete naći sa 2x4 para boja gde se svaki par sastoji iz žice u punoj boji i žice prošarano belom. FTP je folijom zaštićena verzija UTP kabla. Ova folija štiti kabl od elektromagnetne interference (mešanja) što prouzrokuje loš signal. FTP kablovi su pod obavezno ako vam prolaze pored kablova za električnu energiju. Jedna od mana 220V sistema. U Americi na 110V toga nema. FTP (f/utp, s/utp, sf/utp) kablovi postoje u više varijanti, gde je zaštita oko svih žica, oko svake pojedinačno, i oba ova kombinovano. Za klemovanje su vam potrebna namenska klešta.
Modem je uređaj koji modulira signal u digitalan oblik i obrnuto. Oni malo stariji se sećaju telefonskih dial-up modema koji su zauzimali jedan slot pa se često moralo tražiti USB varijanta koja je bila skupa k'o đavo. Brzine? Čak do 56k. Slovima, pedeset šest kilobita u sekundi. Današnje modeme vezujemo za broadband pojam. U ovu priču ulaze ADSL, kablovski, satelitski i dr. modemi. Takođe, postoje i bežični modemi koji koriste mobilnu mrežu za pristup internetu.
Ruter (router) je uređaj koji prosleđuje podatke između uređaja u mreži. Ako želite da pravite bežičnu mrežu u kući sa pristupom internetu, ruter je prvo što vam treba. Postoje razne vrste rutera. Ono što nas interesuje je bežični ruter ali treba znati da postoje i drugi koji nama za našu kućnu mrežu ne znače puno. Ono što je takođe bitno je da je taj naš ruter 802.11n standarda, tj. da podržava multiple-input multiple-output (mimo) tehnologiju. Noviji 802.11ac takođe dolazi u obzir. Ruteri dolaze u varijantama sa jednom i više antena a ove antene opet mogu biti različite snage, tako da treba videti šta nam odgovara. Mala napomena, uglavnom svi ruteri rade na LINUX-u.
Svičer (switcher) ili komutator je uređaj koji je osnova za pravljenje mreže i to ukoliko je ta mreža zasnovana na kablovima. Svičer deli mrežni saobraćaj i šalje gde treba za razliku od haba koji šalje podatke svima. Računari u mreži preko svičera dele punu brzinu. Onoliko koliko je ruter softverska mašina, toliko je svičer hardverska. Ako se pravi mreža bez wi-fi, onda je svičer dovoljan. S tim da se računaru koji ima pristup internetu dodeljuje 192.168.0.1 a ostalima 192.168.0.x. Uglavnom radi na data link lejeru (layer2) a ponekad i na mrežnom lejeru (layer3). U zavisnosti od predviđenog protoka podataka i upotrebe, uzimamo odgovarajuće svičere da ne bi došlo do preopterećenja bafera a samim tim i do odbacivanja podataka.
Ripiter (repeater) je uređaj koji služi da prosledi podatke putem kabla ili bežično između dva uređaja ako su međusobno udaljena. Rekli smo da usled dužine kabla dolazi do gubitka kvaliteta prenosa podataka i pojave šuma. Ripiter ima samo dva porta, odlazni i dolazni. Ripiteri imaju 3R funkciju: obnavljaju amplitudu (reamply), obnavljaju vremenske reference (retime) i obnavljaju oblik (reshape). Mana jeftinijih ripitera je što može da dođe do kolizije (sudara) odlaznih i dolaznih paketa podataka. Za kućnu varijantu mreže ovaj uređaj može a i ne mora naći svoju namenu.
Hab (hub) poput ripitera funkcioniše na prvom OSI sloju, dakle fizičkom sloju. Hab deli isti broadcast i isti cillision domen tako da u okviru haba samo jedan računar može da šalje podatke. Svi drugi računari u okviru haba su na čekanju i primaju iste. Ovo je bukvalno namenski uređaj i ne vidim potrebu za njim u kućnoj mreži. Hab je vrsta na putu za izumiranje.
Mrežni most (bridge) je uređaj koji povezuje dva dela (segmenta) lokalne mreže i pravi jednu veću celinu. Most filtrira saobraćaj i propušta samo saobraćaj namenjen drugim segmentima a lokalni zadržava. Za razliku od ripitera koji sve u okviru segmenata propušta. Mostovi se po pravilu ne postavljaju između računara (servera) koji često komuniciraju pošto preko njih dolazi do određenog kašnjenja koje nije primetno ali postoji. Takođe jedan od uređaja koji nam u okviru kućne mreže nije potreban.
Ekstender (extender) služi da mrežni saobraćaj proširi putem kabla ili bežično. Ovi uređaji sve češće nalaze primenu da preko UTP/FTP kabla premoste USB uređaje do računara. Ekstender u bežičnoj varijanti može biti spas ukoliko vam je kuća u više nivoa ili ako je u pitanju veliki broj zidova. Zgodno je i to što mnogi modeli pored toga što primaju wi-fi signal i šalju dalje, takođe imaju i rj45 ulaz koji je pogodan za povezivanje sa nekim uređajima koji nemaju ugrađenu antenu a koriste mrežu, kao na primer televizori, konzole i sl. Njihova veličina je mala i dovoljno je da se ubodu u neki utikač koji se ne koristi često.
NAS (network attached storage) su uređaji koji služe za skladištenje podataka preko mreže. U pitanju su mala kućišta u kojima se nalaze smeštajne jedinice (obično hdd...). Obično su sama kućišta prazna i pored njih potrebno je dokupiti i diskove tako da to sve diže cenu u nebesa. Uloga mu je da čuva podatke kome će pristupati računari i obrađivati ih po potrebi. Za običnu kućnu mrežu isuviše skupa investicija. Neki modeli se mogu koristiti i kao privatan cloud. A pojavili su se i uređaji pod Androidom koji se mogu kombinovati sa TV-om što je posebno interesantno.
Mrežna kartica služi da poveže računar sa mrežom. Svaka kartica ima svoju MAC adresu tako da ovaj uređaj radi na drugom OSI sloju (lejeru). Razlikujemo nekoliko vrsta mrežnih kartica. Tu su integrisane kartice u samoj matičnoj ploči koje se povezuju preko RJ45. Zatim zasebne koje se postavljaju na PCI slot. Mogu biti wi-fi i ne. U mobilnim uređajima nalazimo integrisana WI-FI rešenja. Ove kartice su vrata ka prostranstvima interneta. Bez neke varijante od njih cela priča oko kućne mreže nema smisla.
WI-FI antene služe da prime ili pošalju signal u okviru mreže. Najveća moguća razdaljina zavisi od "pojačanja snage" (power gain) koja je izražena u dBi a retko u dBd. U zavisnosti od snage u mW zavisi i koliku jačinu signala antena može imati. Antena sa manje dBi može imati veći domet od antene sa više dBi ako ima proporcionalno više mW snage. Razlikujemo Omnidirectional i Directional antene. Directional antene su spoljne antene koje služe za odašiljanje i prijem signala na ogromnim razdaljinama, recimo vaša antena na krovu uperena ka anteni vašeg provajdera. One primaju/šalju signal skoro isključivo pravolinijski. Za našu kućnu mrežu se koriste Omnidirectional antene koje signal šalju svuda oko sebe u svim pravcima. Njin opseg se kreće od 2-9dBi. To su male gumene antene kakve srećemo na wi-fi karticama, ruterima i sl. Svaki uređaj koji ima ovakvu antenu obično nije fiksno vezan sa njom, tj. moguće ju je odviti i zameniti jačom po potrebi.
U sledećoj priči nastavljam sa pojmovima vezanim za ove uređaje.
0 Poruka/e